Морамо да поштујемо обавезе

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је да предстојећи преговори, поводом пете ревизије кредитног аранжмана са ММФ-ом, неће бити лаки, али да се нада да ће се успешно завршити.

Шошкић је рекао да је ММФ у досадашњим преговорима „испољио прилично висок ниво разумевања и флексибилности за наше аргументе”, али да Србија мора бити спремна на то да ће „преговарач овога пута бити тврђи”, да неће бити флексибилности из претходних транши преговарања и „на став који неће бити лако релативизовати са наше стране”.

Према његовим речима, интерес обеју страна је да се овај сет разговора успешно оконча и да Србија мора бити постојана у тврдим обавезама које је преузела у досадашњим преговорима са том међународном финансијском институцијом. Поводом најаве министра економије Млађана Динкића да ће тражити повећање плата и дати једнократну помоћ пензионерима, Шошкић је нагласио да „у току реализације одговарајућих договора које смо постигли, није добро да шаљемо сигнале да намеравамо да од неких наших обавеза одустајемо пре рока”. „У питању је неколико месеци и важно је да испољимо једну врсту кредибилитета према ономе што смо претходно договорили, а у наредном периоду да видимо, надамо се и са новим законом о фискалној одговорности, да укупне јавне расходе коначно ставимо под контролу и да они буду сагласни са бруто домаћим производом”, оценио је Шошкић.

Србија мора због себе саме да доведе своје јавне финансије у потпуни баланс у што је могуће већој мери, рекао је он, истичући да је тај закон у облику нацрта и да ће стећи финалну форму после разговора са ММФ-ом, с чијом мисијом разговори, како је најављено, почињу данас.

Мисија ММФ-а допутоваће данас у Београд, где ће од сутра водити разговоре са представницима Владе Србије о петој ревизији стендбај аранжмана са том међународном финансијском институцијом.

Шошкић је рекао да је повећање референтне каматне стопе било условљено проценом да ће се у наредном периоду појачати инфлаторна очекивања и јачати инфлаторни притисци и да се користи основни инструмент ради реализације циља – нивоа инфлације за 2010. и 2011. годину.

Та одлука је била усмерена на обуздавање претераних инфлаторних очекивања и инфлаторних притисака, додао је Шошкић.

Промена девизног курса може утицати на промену цена, али и током 2006, 2007, и 2008. године, када је расла вредност динара, била је и номинална и реална апрецијација динара у односу на евро и није била дефлација, него инфлација.

Последњих месеци забележена је депрецијација динара у односу на евро, а истовремено су и опале цене и сада је стопа инфлације ниска, каже Шошкић.

Упитан о проценама да ли ће инфлација на крају трећег тромесечја износити 5,4 одсто, он је одговорио да је забележени износ инфлације, у складу са очекивањима, да се инфлација креће око циљане и да нема разлога за нестабилност или очекивање да ће динар поводом ценовне стабилности изаћи из унапред дефинисаних коридора.

Најаве у јавности о поскупљењима треба озбиљно третирати, али је од најаве до реалног поскупљења дуг пут и важно је да ли је тржиште спремно да апсорбује те више цене, рекао је Шошкић.

Танјуг