Данас је празник Преображења Господњег

БЕОГРАД - Српска православна црква и верници данас обележавају празник Преображења Господњег, који се у православљу убраја у 12 великих Христових празника.

Празник је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје потоње страдање и славу.

Према Јеванђељима, Исус је треће године своје земаљске проповеди, на Тавор повео своје ученике Петра, Јакова и Јована и пред њима се појавио преображен „са лицем сјајним као сунце и хаљинама светлим као снег”.

Преображење Господње је у православљу познато и као летње Богојављење, јер су се и тада, како пише у Јеванђељу, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца - „Ово је Син мој љубезни...њега послушајте”.

Исус, који се преобразио на Гори у присуству Мојсија и пророка Илије, најавио је небеску снагу нове вере и своју улогу Цара над царевима која надилази старозаветне законе и пророке.

Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда, а на Истоку се слави још од седмог века.

Преображење пада увек у време Госпојинског поста па су зато посне и православне трпезе.

На иконама Преображења, које се налазе на сваком иконостасу православних храмова, слика се Господ Исус Христос на Гори окружен светлошћу, са Илијом, Мојсијем и тројицом апостола који уплашени леже на земљи.

Велики број православних храмова у Србији посвећен је овом празнику и међу њима су најпознатије цркве Преображења у Београду, Панчеву, Сокобањи, Смедеревској Паланци и преображењски манастир у Овчару, српској Светој Гори.

У православним храмовима се на Преображење износи и благосиља нови род грожђа, које се према православном српском обичају, први пут једе на овај празник.

У народу се сматра да је Преображење дан када се последњи пут купа у рекама, јер се за овај празник везује и смена годишњих доба.

Постоји веровање да се о овом празнику целокупна природа преображава па се каже - преображава се и вода и гора.