Благо светих краљева

Танјуг специјално за "Политику"
ЊУЈОРК, септембра – Излазећи у сусрет интересовањима све бројније популације суграђана пореклом из Централне и Јужне Америке, музеји у САД организују спектакуларне изложбе о предколумбовским цивилизацијама. Једна од њих је и изложба "Благо светих краљева Маја" која је до средине септембра постављена у њујоршком Метрополитен музеју.

Изложбу је организовао Музеј округа Лос Анђелеса и већ је виђена и у Даласу (Тексас ), у срединама где је концентрација Хиспаноамериканаца највећа. Ни Њујорк не оскудева у имигрантима из крајева јужније од Рио Гранде. Према званичним подацима, то је етничка заједница која најбрже расте у Њујорку. За све Хиспаносе оваква изложба је прави мелем на душу јер их подсећа на славну прошлост, када су њихови далеки преци подизали велелепне градове, израђивали прелепе скулптуре, осликавали фрескама краљевске гробнице, стварали једно од најкомпликованијих пиктуралних писама и знали више о астрономији него народи са источне стране Атлантика.

У САД нема локалитета са траговима цивилизације Маја, а и њихове музејске збирке се не диче неким великим фондом артефаката о цивилизацији која је скоро цели миленијум имала доминантну улогу на широком подручју од Мексика па до Белизеа, Гватемале, Костарике, Хондураса, и зато је 150 одабраних експоната донето из 38 музеја из целога света. То је, на први поглед, скромна изложба али сваки предмет има антологијску вредност, а многи су релативно скоро откривени и нису још виђени изван земаља у којима су пронађени. Џунгле Централне и Јужне Америке крију још неслућена богатства која омогућавају да се драматично мења и изоштрава представа о културама које су ту цветале пре доласка конквистадора.

Циљ аутора изложбе био је да са најлепшим рељефима, скулптурама, маскама, предметима од керамике, накитом и разним ритуалним артефактима илуструју везе између земаљских владара и натприродних сила од којих су потекли, којима су служили и чију су милост обезбеђивали за поданике.

Идеја о божанском пореклу владара присутна је у свим древним културама од Кине преко Египта до Америке, само су на различите начине представљене те "рођачке" везе са боговима.

За опстанак цивилизације Маја најважнији је био кукуруз, њихов основни усев, и краљев задатак је био да обезбеди добар род. Њихова религија се увек враћала на стварање света и човека, и тај чин је, такође, морао да буде укључен у ритуале посвећене очувању равнотеже у космосу, што је био део краљевских дужности .

Да би објаснили корене веровања у божанско порекло краљева Маја, аутори изложбе су се вратили на сам почетак првог миленијума пре нове ере и народу Олмека, чија је култура била темељ на којем је изграђена култура Маја негде око петог века пре нове ере.

Олмеци су својим лидерима приписивали божанско порекло, а њима је, као представницима смртника, била дужност да призову неопходне кише, обезбеде плодност, посредују између предака и потомака. Симбол краљевске моћи Олмека био је повез око главе са стилизованим листовима кукуруза, и то су преузели и краљеви градова – држава Маја .

Од олмечких владара Маје су преузеле веровање да владар држи свето стабло којим подупире небо да се не сруши на људе, што је представљено симболично преко палице која је била део краљевских инсигнија. Олмеци су својим наследницима оставили у аманет израду маски као посмртних "портрета" владара као и џиновских камених глава из којих ће се развити портрети владара Маја на стелама, зидовима храмова, али увек са украсима који на симболичан начин репрезентују неке од богова из њиховог Пантеона.

После олмечког периода следи део изложбе о божанствима Маја, која су била "заштитници" краљева. Божанства су представљена као тропске птице са великим кљуном, јагуари или једноставно у форми клипа кукуруза. Те представе укомпоноване су у свечане портрете владара, красе керамичке посуде, урезане су на ритуалним сечивима или су мотиви на накиту, пре свега од жада који је за Маје био највреднија сировина због зелене боје – симбола засаде кукуруза.

Посебну групу експоната чине они који су везани за представе краљевских дужности. Осим вођења ратова, то је било приношење жртава боговима, проливање сопствене крви пробадањем језика да би се крвљу натопило засађено семе, и узимање халуциногених биљака да би се пало у ритуални транс ради прорицања будућности и "преношења" порука предака и богова.

Маје нису користиле метале, али су потпуно овладале обрадом најтврђег камења попут опсидијана, кремена али и многих врста полудрагог камења, а веома су ценили шкољке, кост – животињску и људску, од које су стварали чудесне украсе. Посетиоцима изложбе су пружа прилика да виде копије и фотографије величанствених зидних слика са призорима из живота двора и хијероглифским записима који славе владара у чију је част осликана гробница или храм.

Нераздвојни део живота владара – богова биле су гозбе и добијање и давање дарова у приликама као што су одређивање наследника престола, њихово крунисање и смрт. О раскоши и богатству владајуће класе Маја сведоче посуде од керамике или камена, украшене фигурама људи и животиња, украси од драгуља са одеће о којој знамо само са слика или камених рељефа јер је била је прављена од перја најнежнијих тропских птица које је одавно претворено у прах.

Пред крај златног доба цивилизације Маја која је из за сада непознатих разлога почела да се гаси негде око краја првог миленијума наше ере, уметници су стварали скоро барокно раскошне краљевске портрете и мурале на којима се преплићу представе владара, светих птица, бога кукуруза и светих стабала која одређују четири стране света. И то је апотеоза једној култури чији потомци данас чисте њујоршке улице.