Трећа лига по конкурентности

У првих десет година новог века Србија је остварила врло скромно инвестирање и поред тога што је по основу нето текућих трансфера, (пре свега дознака), нето задуживања у иностранству, продаје имовине страним лицима и донација, на њено подручје дошло преко 75 милијарди долара. То је пре свега последица погрешног концепта привредних реформи, све веће друштвене и економске кризе, дестимулативности штедње а стимулативности потрошње, нарочито увозних производа и услуга.
С обзиром на врло низак ниво per capita (по глави становника) дохотка и тешку економску кризу, Србији је неопходан врло динамичан раст бруто домаћег производа, а то неће бити могуће остварити без врло високог нивоа инвестиција, како домаћих, тако и страних. Због тога је насушна потреба привлачења страних директних инвестиција (СДИ). Међутим, за разлику од државних инвестиција, политичара и бројних академских економиста, под тим појмом ја не подразумевам продају преосталих добрих и стратешких предузећа (Телеком, ЕПС, аеродром, Симпо и сл.). То су инвестиције за фирме које купе та предузећа, а за Србију могу бити дезинвестиције, сем ако се добијана средства у целини не уложе у неке капацитете који ће обезбедити висок профит, раст запослености, раст извоза и слично, а то је врло мало вероватно. Дакле, знатно већи прилив страних инвестиција у нова предузећа, нове погоне, проширење капацитета постојећих предузећа иза којих ће доћи раст запослености и извоза. На општу жалост таквих инвестиција је до сада било врло мало, а у првих шест месеци текуће године оне су знатно мање него у истом периоду прошле године. То је последица економске кризе у Европи и другим развијеним земљама, али још више тешке економске и друштвене кризе у Србији.
Чињеница да се по мишљењу Светског економског форума Србија по конкурентности привреде у прошлој години нашла у ,,трећој лиги” тј. тек на 93 месту (од 133 земље) и да је на тој ранг-листи пала за осам места, а приори дестимулише озбиљне, а поготову најпознатије стране фирме да уложе на њено подручје. По том форуму, највећа препрека за развој бизниса у Србији је врло висок ниво корупције а иза ње је врло висок ниво бирократизације и администрирања, што врло неповољно делује на прилив страних директних инвестиција. Квалитет људског капитала у Србији постаје све озбиљнији ограничавајући фактор раста и развоја привреде и привлачења страних инвестиција. Чињеница да је Србија, по мишљењу тог форума, по интензитету ,,одлива мозгова” чак на другом месту застрашујућа је, уз то, у Србији годишње умре 30.000 више грађана него што се роди, а просечна старост становништва је чак 40,7 година, тј. међу највишим је у свету. Уз то огроман проценат младих је годинама без посла, па временом губе стечена знања али и самопоуздање и самопоштовање, па прича да је Србија конкурентна за стране инвеститоре због образоване јефтине радне снаге све мање ,,држи воду”. Врло ниско место Србије по развијености инфраструктуре такође дестимулише СДИ.
Понижавајућа места Србије на бројним другим ранг-листама фактора конкурентности Светског економског форума који се сваког септембра публикују а приори дестимулишу СДИ. А та места су само конкретно испољавање тешке друштвене и економске кризе. По многим показатељима Србија је још далеко од суштине појма правне државе, а њен углед у иностранству је врло низак, што дестимулише улагања најугледнијих страних фирми на њено подручје. Доминација политике над економијом, такође, има врло неповољне ефекте на таква улагања. Уз све то, неизвесност око идентитета земље, односно неизвесност око решавања проблема Косова, а у вези са тим и неизвесност институционалних односа Србије са ЕУ, такође дестимулише СДИ.
Све у свему, основни предуслов за успешан, динамичан раст и развој привреде Србије јесу знатно веће инвестиције, како стране, тако још више домаће, а да би се то остварило, потребно је што брже превазилажење економске и друштвене кризе. А та криза се може превазићи само ако би се креирала и друштвеним споразумом прихватила и доследно спроводила дугорочна оптимална стратегија друштвеног и привредног развоја.

Редовни члан Академије економских наука