Синдикати најављују врућу јесен

Смањење пензија и продужење радног века, по рецептури Међународног монетарног фонда, озлоједили су синдикате, и то у толикој мери да су се први пут у историји ујединили и сада заједно кују планове за врућу јесен. То што је нови предлог Закона о пензионом и инвалидском осигурању стигао пред посланике, а да је био склоњен од очију Социјално-економског савета, само је кап која је прелила чашу, јер је атмосфера у српској привреди одавно доведена до тачке кључања. Синдикални лидери већ месецима упозоравају да су просечне зараде најниже у региону, да је од почетка кризе подељено око 150.000 отказа, да се привреда гуши у неликвидности, да је стандард пао за око 30 одсто, а да нас поскупљење основних животних намирница тек чека.
– Влада није способна да заустави раст цена које сама контролише. Немамо колективни уговор који би заштитио раднике од послодаваца који им не уплаћују доприносе, не пријављују их, нити им дозвољавају коришћење годишњег одмора и боловања – каже Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС).
На радикализацију протеста одлучио се након што је увидео да је договор државе, послодаваца и синдиката од пре неколико месеци, када су се окупили у Дому синдиката, остао само мртво слово на папиру.
– Мешовита радна група која је тада формирана ниједном се није састала, а колико влада поштује дијалог показала је тиме што је спорни закон о пензијама упутила у парламент преко ноћи. Нећемо одустати од тога да се у новом закону о пензијама нађе клаузула по којој просечна пензија неће пасти испод 60 одсто просечне зараде. Такође ћемо инсистирати да пет, шест хиљада бивших запослених, који су проглашени технолошким вишком и налазе се на бироу рада, не постану социјални случајеви – наглашава Орбовић и додаје да је решење у повлачењу закона из процедуре или да се предлози синдиката, кроз амандмане, нађу у коначној верзији закона.
Када је овај закон у питању, Орбовић истиче да је на веће разумевање наишао у канцеларији ММФ-а у Београду него у Немањиној улици.
Међутим, Ранка Савић, председница Асоцијације самосталних и независних синдиката који су потписали Протокол о сарадњи с осталим синдикатима којим се захтевају хитни преговори с владом, сумња да ће све њене колеге бити спремне да иду до краја.
– То зависи највише од тога ко шта може да изгуби. Неко можда није спреман да улази у сукоб с владом ако зна да ће остати без пара за социјални дијалог. А то нису мале паре. Ми ту немамо шта да изгубимо. То ће бити испит за све синдикате, а онај ко поклекне мораће да сноси одговорност за то – каже Савићева.
Списак њених примедаба на овај закон нешто је дужи од Орбовићевог. АСНС тражи да услов за пензионисање жена не могу да буду и године старости и повећање радног стажа. Савићева такође инсистира да послодавци који не уплаћују доприносе запосленима буду кажњени тако што ће те неиспуњене обавезе платити личном, а не имовином фирме. Она очекује да ће до краја недеље синдикални лидери сести за сто са премијером и покушати да нађу компромис.
Позива од премијера за сусрет са синдикатима за сада још нема, каже она. 
Критикама о предлогу новог закона о пензијама придружује се и Савез пензионера Војводине који није добио подршку Савеза пензионера Србије. Милан Ненадић, председник ове асоцијације, не слаже се са предлогом да се после 2012. године пензије повећају само уколико економски раст буде већи од четири одсто. Наш саговорник инсистира да, без обзира на то колико БДП буде растао, пензионери могу да рачунају да ће добити повећање равно половини раста бруто домаћег производа. Плус, стопа инфлације.
– Премијеру Цветковићу је упућено писмо у коме се инсистира на изменама постојећег закона – каже  Ненадић.
Синдикални лидери замерају потпредседнику владе Јовану Кркобабићу што је нову формулу за обрачун пензија орочио само до следећих избора, односно до краја 2012. године – питајући се зашто се реформа спроводи када нема дугорочног решења.
Представници различитих удружења привредника слажу се да је ситуација прегрејана, али решење не виде на улици, већ за преговарачким столом.
– Боље је три дана разговарати, него један сат штрајковати – убеђен је Милош Бугарин, председник Привредне коморе. – Без обзира на то што је претходни договор послодаваца, државе и синдиката пропао, уверен сам да је разговор једино решење. Није добро да се, кад је о протестима реч, такмичимо са Грцима. То би само продубило проблеме – каже Бугарин.
Он додаје да је ситуација у привреди прокључала још крајем 2008. године и да им је „врућина” чак и зими кад су температуре испод нуле.
Исто мисли и Драгослав Рајић из Уније малих и средњих предузећа.
– Да Зоран Дракулић више није већински власник „Ист поинта” сви су већ чули, јер је реч о великом бизнису. Како ли је онда малима, ако је највећима овако тешко. Према нашим подацима, откако је криза кренула, око 1,5 милијарди евра из Србије изнето је кроз инвестиције у друге земље. Услови пословања су неповољни и зато мали и средњи предузетници годинама одлазе из земље – закључује Рајић.
А. Николић
Ј. Петровић