Војни партнери са Охајом

После потписивања Споразума СОФА у четвртак у Вашингтону председник Србије Борис Тадић одлази у америчку државу Охајо на разговоре са генералом Вејном, командантом Националне гарде Охаја, и генералом Блумом, командантом Националне гарде САД. Разговорима на којима ће бити речи о даљим модалитетима сарадње Српске војске и државе Охајо присуствоваће и заступник начелника Генералштаба Здравко Понош. - Највише користи од Споразума СОФА о статусу снага имаће наша војска јер ће он омогућити наставак сарадње две државе у области одбране, а то подразумева и укључивање Српске војске у програм партнерства са државом Охајо, која је одређена Србији као стратешки партнер за сарадњу у домену одбране - каже Бојан Димитријевић, саветник председника Србије за војна питања.

Сарадња две државе биће још прецизније дефинисана у септембру када се очекује да висока америчка војна делегација дође у посету Србији.

- Најважнији је споразум са државом Охајо, а тај споразум није могућ без потписивања Споразума о статусу снага који су све државе у региону потписале још средином деведесетих година. Сарадња са САД иако успорено и са закашњењем у односу на суседе од десетак година ипак се одвија у добром правцу - истиче Димитријевић.

Сарадња са државом Охајо предвиђа школовање наших официра на тамошњој војној академији, предвиђа сарадњу са Националном гардом Охаја у одласку у мировне мисије у треће земље. Иначе, та држава има веома развијене војне капацитете, посебно у домену ваздухопловства и од наших суседа има веома развијене везе са мађарском војском.

У Министарству одбране верују да ће будућа тешња сарадња са Охајом значити огроман пораст билатералних пројеката, школовање официра и не само официра, већ и цивилних студената, како наших, тако и оних из САД који буду долазили овде. Те везе ће, како се очекује, отворити врата за сарадњу и других факултета.

Споразум СОФА између Србије и САД о заштити и приступу коришћењу инфраструктуре у Србији, који ће прекосутра потписати Тадић и амерички државни секретар Кондолиза Рајс, дефинише правни статус војног особља и имовине који се привремено налазе на територији Србије.

То практично значи да ће америчке снаге моћи лакше да прођу кроз нашу земљу у случају ескалације сукоба у региону, а такође и да учествују у војним вежбама са нашим јединицама без класичне процедуре која важи са стране оружане снаге. Споразум регулише низ конкретних питања типа да ли америчке снаге које, рецимо, прелазе из Румуније имају возачке дозволе које важе и у СЦГ, или морају посебно да их оверавају, ту је и питање пасоша, и друга техничка питања и надлежности.

Србија је једна од десет европских држава које немају потписан тај споразум.

Планирано је и потписивање споразума о безбедносној сарадњи (СЦА) и споразума о набавкама и узајамним услугама (АЦСА), док је споразум о спречавању ширења оружја за масовно уништење и унапређење одбрамбених војних односа са САД већ потписан овог пролећа.

Споразум о спречавању ширења оружја за масовно уништење и унапређење одбрамбених војних односа Србије са САД потписала је некадашња државна заједница чији је сукцесор Србија а тиме и наследник тог споразума.

СЦА споразум већини европских држава није потребан, јер су чланице НАТО-а, а његовим потписивањем Србија би добила значајна средства за војне семинаре и обуку, као и за подршку даљим реформама система одбране.

АЦСА споразумом се регулише набавка различитих производа за јединице војске САД које се привремено налазе или пролазе кроз Србију и значај тог документа представља то што ће његовом реализацијом јединице САД моћи да се снабдевају у Србији.