Снимаћу са Анџелином Џоли

Ниш – Па, ништа се није променило, осим што неких нема, рекао је Раде Шербеџија публици 45. фестивала глумачких остварења домаћег играног филма у Нишу после пројекције филма „Седамдесет и два дана”, његовог сина Данила Шербеџије. Нишка тврђава била је препуна прексиноћ, стајало се на степеништу и по зидинама, као да је публика знала да ће се њен стари миљеник Раде поново поклонити. Поздравили су га бурним аплаузом, а он им је узвратио тиме што му није било тешко да се у одласку са Летње позорнице слика и поразговара са сваким ко му је пришао.
– Нишки фестивал још гаји љубав према глумцима, тим чудним бићима која тумарају овом туробном планетом, јер су и сами туробни и изгубљени између ликова које играју. У Нишу нисам дуго био, али иако се проширио и напредовао, народ је остао исти, срдачан, драг и топао – каже у интервјуу за „Политику” Шербеџија, некада чест гост нишких „Филмских сусрета” и лауреат скоро свих овдашњих признања, а у последње две деценије звезда која је одиграла много улога у успешним холивудским филмовима, не заборављајући при том простор на којем је поникао и који му се уградио у таленат, због чега се Балкану увек враћа.

Срдачност, али и срдитост балканског менталитета у средишту је заплета филма „Седамдесет и два дана”, о породици личких Срба Париповића који не раде ништа, већ живе од бабине пензије?
Балкан је препун супротности. Пулсира, стално је у покрету, али и грчу. Сви ми на Балкану, без обзира у ком његовом крају живели, знамо и да волимо и да поштујемо људе око себе, када хоћемо знамо да будемо и вредни, али као што се много веселимо, волимо кафану и музику, знамо да будемо преки, да се замерамо, свађамо, а на крају и мрзимо и ратујемо. На Балкану ће увек да ври, никада неће бити мирно јер је то у нашој словенској души и крви. Импулсивни смо, преки, често лаки и брзи на језику, а после се кајемо, о чему говори филм „Седамдесет и два дана”.

Овим филмом, ваш син Данило дебитовао је у целовечерњем играном филму? Да ли сте у овом случају били апсолутна подршка сину или она строга, али добронамерна критика, коју очеви често изричу?
Данило и ја смо пријатељи. Још од његовог детињства имали смо тај партнерски однос, подржавао сам га у свему што је желео, али сам се трудио да у тој подршци нађем меру. Постављао сам га на ноге као опасног типа, па ме данас уместо тата зове Шербеџија (смех). Када смо разговарали о томе чиме жели да се бави у животу, не кажем да сам га одвраћао од филма, али нисам ни инсистирао на томе. Завршио је филозофију, чисту филозофију, чиме сам био врло задовољан, а онда је желео да студира режију и уписао сам га код Рајка Грлића у Охају, на једну од најбољих академија. Данило осећа филм, има своју визију, држи се ње чврсто, не одустаје лако, тако да сам у његовом филму био само његов инструмент.

Светски медији пуни су текстова о вашој сарадњи са Анџелином Џоли на њеном филму који би режирала. Да ли ћете и када радити са њом?
Снимаћу са Анџелином, највероватније, већ од септембра, јер она жели што пре да почне да ради. Одлучила се за љубавну причу о Србину и муслиманки коју су током рата у Босни заробили Срби, а међу њима се родила љубав. У том сценарију најмање је важно то што је та девојка муслиманка, а момак Србин. Важна је њихова љубавна прича. Анџелина је разговарала са  мојим агентима, желела је да попричамо о сценарију. Они су јој рекли да ја не играм у филмовима који за тему имају ратове на Балкану, што јесте тачно, али сам ипак пристао на састанак са њом и сада могу да кажем да ћу играти лик оца српског јунака у том филму. У последње време поједини београдски медији пишу да су неки одбили сарадњу са њом, што није тачно, јер је мало ко прочитао сценарио њеног филма.(/slika2)

Значи, лако и брзо сте се договорили о сарадњи?
Иако је једна од најпопуларнијих звезда светског шоу-бизниса, она је талентована глумица која у себи гаји велику страст према глуми и непрестано ради на себи. Посвећена је човеку и његовој души и кроз хуманитарни рад помаже људима иако их не познаје лично. То разумем, јер сам и ја такав. Треба помоћи колико год можете, јер никада не знате колико мало је потребно да неко буде срећан. О срећи, али и о узвишеној, готово античкој љубави говори и сценарио који би она да реализује.

Поред Анџелине Џоли, недавно сте играли и са Рејфом Фајсом у новом наставку филмског серијала о Харију Потеру...
Филмови о Харију Потеру нису само филмови, они су магија, чаролија. У новом филму о Харију Потеру, који ће имати два дела, имам само три сцене. О филму и улози још не могу да говорим, али могу рећи да је задовољство радити са Фајсом, који се нестварно добро забавља играјући Волдемора, тог немилосрдног негативца. Он је изврстан глумац, припадник оне маестралне енглеске школе глуме. Троје главних глумаца, клинаца у филму о Потеру су дивна деца која су порасла уз овај серијал. Екипа филма их је гледала како одрастају, како стасавају у зреле људе, врло професионалне и драге. Спријатељили смо се на снимању, разговарали смо о свему и доста се шалили. Њих троје играју улоге, а сви ми остали имамо мале неприметне роле које само надопуњују ту чаролију.

Иван Аранђеловић