Кило хлеба од пола до четири евра

Цена белог „обичног” хлеба разликује се и више од 10 динара у зависности од града и продавнице у којој се купује. У већини трговинских ланаца широм Србије бела векна, типа „сава” кошта, у просеку 38 динара, док је у Нишу хит најјефтинија врста хлеба, такозвани лесковачки, који по мањим радњама може да се купи и за 26 динара. Слично је и у појединим дућанима на ћошку у Крушевцу, Крагујевцу, Петровцу на Млави или Куршумлији где векна може да се пазари и за мање новца. Десетак динара може деловати мало, али како је реч о готово 30 одсто вредности, то је многима довољно да обиђу радње у потрази за јефтинијим векнама.
Јаз између најскупљих и најјефтинијих још је већи уколико се прегледају рафови са специјалним врстама. Ту су интегрални, ловачки, багет, са зачинима, сељачки, млинарски, са сунцокретом, маслинама или парадајзом, посни, дијет, нордијски, руски, сендвич, кукурузни, породични, погаче, тост, упаковани продужене трајности, без брашна... Најјефтиније врсте векни коштају 40 динара, а мала паковања најскупљих прелазе и 150 динара. Један од најскупљих у маркетима је „пур-пур” хлеб – 350 грама кошта 168,90 динара. То значи да би за килограм ваљало издвојити око 480 динара! Али, куповина таквих врста на нивоу је статистичке грешке у поређењу с белим хлебом.
Избор векне диктира дубина новчаника, кажу у већини трговинских ланаца. То потврђују и њихови извештаји. Највише се траже најјефтиније векне. Бели хлеб „сава” заврши у 80 до 90 одсто корпи потрошача, а преосталих 10 или 20 отпада на све друге.
– Људи највише купују најјефтиније векне. У време беспарице то је логично. Према мојим подацима, у урбаним градским срединама белу векну, типа „саве” купује нешто више од 80 одсто потрошача, док у мањим местима учешће белог, обичног хлеба прелази и 95 одсто – објашњава Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије.
То потврђују и водећи трговци. У „Делта максију” бели хлеб „сава” и „макси” као и „народни хлеб” у укупној продаји учествују 80 одсто.
– Увек је било тако. И код нас на бели хлеб отпада барем 80 одсто промета. Потрошачи споро прихватају друге врсте – рекла је Милена Радуловић, директор маркетинга „Јабуке” и СОС маркета.
Чини се тако да је тренд који је почео пре неколико година посустао. Што због здравља, што због помодности, многи су тада почели да на уштрб „саве” пазаре нове врсте векни. Криза и беспарица сада су пресекле, кажу трговци, благи тренд раста продаје ових векни. Зато су многи понуду обогатили и такозваним народним врстама које коштају и по 28 динара. Јефтинији су од других, али нестане их до поднева, кажу потрошачи. Зато их и нема међу пет најтраженијих варијанти у већини ланаца.
Јасно је, стога, зашто трговци и даље бране ценовнике. Прошло је, наиме, недељу дана од када је Београдска пекарска индустрија подигла цену хлеба са 38 на 44 динара, а цене у свим трговинским ланцима мирују. Због смањене тражње и пада куповне моћи, принуђени су да, како кажу, из сопствених ресурса одрже старе цене. Из истог разлога други велики пекарски системи још не најављују поскупљења.
С. Деспотовић