САЈАМ У ТАШКЕНТУ

Издавање војних база "под кирију" почиње да доноси лепе приходе. Износ закупа америчке авио-базе Манас, крај Бишкека у Киргизији, повећан је недавно с два на 150 милиона долара, али Вашингтон је платио. Атрактивно је место. Манас је такорећи на граници Киргизије с Кином. Настањивање Американаца у Манасу помогло је "рентијерском" престижу Киргизије, па су се недуго после њих уз Бишкек сместили и Руси. Изградили су ваздухопловну базу Кант, опскрбљену "сухојима". У Киргизији су сада на реду Кинези. Ништа се не обелодањује, али у штампи је већ било вести да Пекинг наводно оком премерава југ те земље. Тобоже, прижељкује једно место и за Кину.

Потенцијални кандидат за такав посао с Кином је и суседни Узбекистан. Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Узбекистан и Туркменија су трбух бившег СССР-а, изложен растућој конкуренцији фактора новонасталог поретка. Уз Кину, један од геостратешких играча у успону јесте и Индија, која је први пут у историји постојања те земље успоставила једну индијску војну базу у иностранству, у Фархору (Ајни), у Таџикистану.

Службени Њу Делхи и Душанбе порекли су веродостојност тог податка. Међутим, наводе га војни аналитичари САД, позивајући се и на руске изворе.

У Ајнију, близу границе с Авганистаном, већ постоји и једна руска база, тако да су Руси и Индуси сада у првом комшилуку. Осим тога, против индијског војног присуства у Таџикистану протестовао је Пакистан. Реч је о стационирању дванаест индијских "мигова 29". Ескадриле су на стражи према Авганистану, али Исламабад их доживљава нелагодно, уз осећај да су му ривалски ловци бомбардери некако "иза леђа".

Последњи хит "рентијерства" базама у централној Азији наговештава ипак Узбекистан, чије је совјетско ваздухопловно упориште уз границу с Авганистаном, Ханабад, пре пет година прво препуштено Америци.

Сарадња Вашингтона и Ташкента у време напада САД на талибанe крунисана је "стратешким партнерством" две стране. Али, "партнерство" председника Каримова и Буша раскинуто је 2005, када је шеф узбечког режима отказао Американцима гостопримство, разљућен прекорном реакцијом Вашингтона на масакр узбечке армије над цивилима у Адиџану. Опомињан због "људских права", Каримов је командовао: "Јенки, кући!"

Пола туцета малих диктатора није благонаклоно према Бушовој кампањи "ширења демократије" тзв. колор револуцијама. Потенцијалне жртве "револуција" окренуле су се Русији и Кини. Преокупација Вашингтона Ираком и страх владара централне Азије од преврата споља запретили су губитком позиција САД у совјетском простору.

Минулих месеци Америка је кориговала курс, и чини се да се враћа првој страници уџбеника. Односи с Киргизијом побољшани су пристанком на баснословно скупљи закуп, али има знакова да је значајно охрабрен и раскрављен и Каримов. Без излишне помпе, у Ташкенту је отворен прави сајам обновљених понуда Запада. Шеф Узбекистана примио је ове године неколико америчких "писмоноша" различитог службеног ранга, а прошле недеље и председника владе Јапана Коизумија, који се заложио за јапанске, али и за америчке, интересе.

С лоптом у рукама, Каримов сада још једанпут, изгледа, бира двориште за игру.

САД, Русија, Кина, Индија... Поводом чега толико крупних спољних претендената циља на један исти, често негостољубиви простор? Свак за себе, али и заједно, и Вашингтон и Москва, и Пекинг и Делхи, рекли би – због "тероризма". То је лаконско, али и врло помодно објашњење, згодно да замени даљи одговор. И није нетачно – уколико се пристане да тумачење појма "тероризма" остане ствар наметнуте произвољности.

Титула "терористе" резервисана је обично страни која пружа отпор. У том смислу, централна Азија јесте прва линија фронта. С "тероризмом" се има посла свуда у њеном првом суседству, на Кавказу, у Ираку и Либану, у Авганистану, а можда ће га бити и у Ирану. Све зависи од врсте и обима притиска којем ће у политици према Техерану прибећи Вашингтон.

Тек у позадини позорнице је награда за тискање сила око бојишта и у ослобођеном совјетском простору – могућност господарења водом и енергијом. Ратови с "терористима" заправо и јесу наставак приче о ресурсима.