Банке излазе из кризе

У првој половини ове године, у поређењу са истим периодом лане, пословне банке у Србији оствариле су профит од 15,4 милијарди динара (146,6 милиона евра). Добитак банака у посматраном раздобљу је 76 одсто већи у поређењу са 8,7 милијарди динара укњижених у првом полугођу 2009. године. Од 34 пословне банке – 22 су за пола ове године оствариле профит од 17,7 милиона динара, а 12 је забележило губитак од 2,3 милијарди динара. 
Коментари наведених података су различити. За један део економске јавности они су најава да банке, као део привреде, почињу да излазе из кризе, што је добро за целокупну српску економију. Други, међутим, у њима виде још један доказ повлашћености финансијског сектора у Србији који не дели судбину привреде, већ од ње профитира. 
Аналитичари портала „Каматица” закључују да је поређење пословних резултата банака у 2008. и 2009. години указивало да су и оне платиле цех светске економске кризе, док поређење показатеља њиховог пословања из прве половине 2009. и 2010. године казује да су најгори део кризе оставиле иза себе. Још нису достигле резултате из 2008, али су на добром путу да их до краја године чак и надмаше.
Верољуб Дугалић, генерални секретар удружења банака Србије, каже да има знакова побољшања, а ако они делују импозантно, то је само због тога што се упоређују са прошлогодишњом ниском базом.
На другој страни, стање српске привреде (као партнера банака) једва да наговештава знаке опоравка, а њено стање озбиљно брине и банкаре.
Неликвидност српске привреде расте из године у годину, показују недавно саопштени подаци Агенције за привредне регистре, а на то посебно утиче њихова све већа задуженост. Кредитне обавезе расту, а све је мања покривеност позајмљеног капитала сопственим средствима предузећа. Док је претходних година на сваки динар зајма долазило око 80 пара капитала предузећа, сада је та покривеност нешто већа од 60 пара, а кредити чине четвртину укупних извора финансирања предузећа. И то упркос настојањима државе да субвенцијом банкарских камата олакшају привреди да дође до обртних средстава и мало даха.
Професор Небојша Савић сматра да нема ничег лошег у томе што банкарски сектор боље стоји од привреде, јер је усвојио европске стандарде пословања.
– Није реч о енормном повећању банкарског профита, колико о смањењу прошлогодишњег високог губитка банкарског сектора – сматра Савић. – Наш финансијски сектор је само преживео кризу са мање последица него у другим развијеним земљама. Банке су располагале високим капиталом о односу на обим пословања, двоструко већим него у другим земљама, а и политика централне банке била је доста конзервативна.
Савић подсећа да банке управљају туђим парама, које морају паметно да улажу. Њихова је обавеза да сачувају реалну вредност повереног им новца од инфлације и курсних разлика, и да га врате депонентима (домаћим или страним) са каматом.
Истраживачи портала „Каматица” сматрају да од бољег пословања банака у овој години може бити вајде и за привреду и за становништво. Првенствено у могућем побољшавању услова за одобравање кредита и смањење каматних стопа на кредите, који би се могли ускоро појавити као реакција банака на смањење ризика у земљи и стабилизације економске ситуације.
Александар Микавица