Имовина на добош

НИШ – Један од највећих привредних колектива у Србији у последњих неколико деценија, нишка Електронска индустрија, полако нестаје. Распарчан, некадашњи гигант, који је у једном тренутку запошљавао у својим фабрикама и предузећима и преко 28.000 радника, покушава да пронађе најповољнији начин за приватизацију, али то веома споро и тешко иде.
У неким деловима система чак постоји и отпор према процесу промене власништва, а за то време се мало, а негде чак и ништа не ради. Недавно је смењен генерални директор, односно председник ЕИ Корпорације др Војислав Митић, а тренутно ову функцију у в. д. "стању" обавља Мирослав Стефановић...

Последњи догађаји у Електронској индустрији и једној од сигурно највећих и најбољих фабрика у њој, у ЕИ "Југорендгену" можда и најбоље одсликавају стање и ситуацију система. Иако је Агенција за приватизацију Србије донела одлуку да се ЕИ Корпорација уведе у поступак реструктурисања, што би аутоматски значило да ће се корпорацији, али и зависним фабрикама отписати дугови према државним повериоцима, Пореска управа Србије – Филијала Ниш расписала је оглас за продају непокретности јавним надметањем у склопу поступка принудне наплате јавних прихода. Просто речено ЕИ "Југорендген" АД дугује држави, односно тој пореској управи порезе и доприносе за исплаћене личне дохотке запосленима за 2002. и 2003. око 32 милиона динара.

Лицитација није успела

Расписана лицитација је одржана 31. августа ове године, али није успела. Закон у таквим ситуацијама предвиђа расписивање нове јавне продаје у року од десет дана. Не зна се, међутим, да ли ће бити поново расписана, јер је у међувремену неуспела лицитација отворила вишегодишње питање и бројне дилеме око статуса фабрика и предузећа у ЕИ Холдинг корпорацији и структури власништва.

У ЕИ "Југорендгену" АД, иначе јединој фабрици рендген-апарата на Балкану са модерном "Сименсовом" технологијом, која лако и брзо може наћи стратешке партнере и успешно упослити велике производне капацитете, а самим тим и да запослени остану на својим радним местима, тврде да је 80 одсто имовине и капитала фирме приватно власништво. Преосталих 20 одсто, кажу у фабрици, власништво је ЕИ Холдинг корпорације. И поред тешкоћа у којој је цела ЕИ Холдинг корпорација ова фабрика и сада ради. И чека, свакако, промену власништва.

В.д. председника ЕИ Холдинг корпорације Мирослав Стефановић каже да је менаџмент ЕИ "Југорендгена" АД одбијао да уђе у поступак приватизације, који је сачињен за цео система ЕИ и њена зависна предузећа. Због тога ова фабрика ЕИ (као АД) није ни у бази података Агенције за приватизације, самим тим није ни у могућем плану за условни отпис дугова, јер и нема статус предузећа у реструктурисању. А, онда је разумљиво да када није на списку за условни отпис дугова према државним повериоцима мора да измири оно што није платила држави.

Тако је, тумачи се званично, и дошло до тога да Пореска управа расписивањем огласа и лицитације за продају пословног простора (управне зграде) ове фабрике, крене у принудну наплату дуга за неплаћене доприносе.

Некоректна цена

То, међутим, није све у доста закомпликованој ситуацији у Електронској индустрији око ЕИ "Југорендгена". Огласили су се у синдикату "Независност" у којем кажу да је поступак и потез Пореске управе са лицитацијом у најмању руку некоректан:

– У огласу Пореске управе нуди се на продају процењена вредност имовине наше фабрике од 120 милиона динара. Уз напомену да се у првом  покушају не сме ништа продати за мање од 75 одсто, или за 90 милиона. Није никаква тајна да се од нас потражује на име дуга за неплаћене порезе на личне дохотке и доприносе држави 32 милиона динара и да смо ми свесни да то морамо да платимо. Два питања су, међутим, без одговора. Прво, зашто се потражују 32 милиона, а продаје четири пута већа процењена вредност фабрике? И, друго, зашто се прећуткује дуг који држава има према нашој фабрици. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година наша фабрика и њени делови урадили су велики посао за Кубу, гарант плаћања била је наша држава и скоро 20 година безуспешна су сва наша настојања да наплатимо тај завршени посао. А држава дугује нама, без камата и других оптерећена, седам милиона долара.

Србија и Ниш су престанком рада великог броја фабрика или смањењем производње у деловима система ЕИ последњих година остали без ТВ пријемника, све је мање апарата за домаћинство, електронских бројила, телефонских централа и других уређаја... Ако се и са деловима система који су и даље успешни уради исто, онда је потпуно јасно да ће Електронска индустрија нестати. А то већ никоме није од користи или, ко зна, можда, и јесте.