Фатална гојазност

Вирус гојазности хара америчким континентом, а најновије епидемиолошке студије сведоче о томе да је више од 40 одсто особа са оне стране Атлантика гојазно и да око 200.000 особа има више од 200 килограма. Америчку јавност је ових дана додатно узнемирило објављивање студије о фаталним последицама гојазности, који недвосмислено сведоче да само неколико килограма у плусу носи ризик од прераног умирања. Студија о фаталним последицама гојазности објављена је у престижном медицинском часопису "New England Journal of Medicine", а резултати десетогодишњег истраживања, које је спроведено на узорку од 500.000 одраслих Американаца, показује да су они мушкарци, који у својим педесетим годинама имају за 20 до 40 одсто већу тежину од просека, под великим ризиком да ће умрети у следећој деценији.
Џанк фуд

"Не морате да имате прекомерну тежину да бисте имали разлог да страхујете за своје здравље. Довољно је да сте само неколико килограма тежи од просека да бисте повећали свој ризик од прераног умирања", упозорава др Мајкл Лајцман из америчког Националног института за канцер, који додаје да су ови налази веома забрињавајући, с обзиром на то да око две трећине Американаца у овом моменту већ има прекомерну тежину и да број особа са тим проблемом константно расте.

И Министарство здравља Британије ових дана упозорава јавност да је готово трећина британских мушкараца гојазна и да ће до 2010. године око дванаест милиона одраслих и милион малишана бити дебело. Према статистичким подацима британске владе, гојазност сваке године изазове бар 9.000 случајева преране смрти, а национална здравствена служба Британије троши око милијарду фунти годишње на болести које су изазване вишком килограма. Забринутост око гојазности нације стигла је и до Даунинг хила, а премијер Тони Блер недавно је упозорио домаћу прехрамбену индустрију да влада може да забрани рекламе такозване "џанк" (нездраве) хране намењене деци, уколико произвођачи добровољно не предузму мере за побољшање својих рецепата.

Летонија ће постати прва земља чланица Европске уније која ће потпуно забранити продају нездраве хране у државним школама. Влада те земље донела је одлуку да ова мера ступи на снагу од 1. новембра текуће године, а међу забрањеним производима нашла су се безалкохолна пића, укључујући и "кока-колу", чипс, слаткиши и – сви производи који садрже вештачке боје и ароме.

Какве све ово везе има са нашом популацијом? Прилично директне, ако се има на уму да процене спортских лекара говоре да је између 30 и 40 одсто наше популације гојазно, да чак 60 одсто становништва има вишак килограма, а да се рекреативним спортом бави тек трећина популације.

Ако се има на уму да просечан становник Србије пати од високог крвног притиска, живи у дуванском диму, углавном конзумира намирнице животињског порекла засићене масним киселинама и холестеролом и ретко купује воће, поврће и интегралне житарице, онда не треба бити оптимиста по питању будућности здравља нације. Нарочито ако имамо на уму резултате актуелних епидемиолошких истраживања који сведоче да је по броју кардиоваскуларних обољења Србија прва у Европи, а по броју срчаних удара – прва на свету.

Црвена зона

Др Саша Плећевић, који већ годинама реализује програме здравих животних стилова, истиче да прекомерна тежина два до три пута повећава ризик од прераног умирања, односно да је ризик за настанак болести срца и крвних судова и цереброваскуларних обољења значајно већи код особа с претераним бројем килограма. И то пре свега због таложења масних наслага на крвним судовима. Померање казаљке на ваги ка "црвеној зони" значи и повећан ризик од настанка карцинома, јер токсини који се уносе у организам са нездравом храном повећавају ризик од малигне деобе ћелија. Претерана тежина повећава и ризик од добијања артритиса, јер вишак килограма ствара притисак на кости, а не треба занемарити ни могућност да је особа која је незадовољна својом сликом у огледалу под ризиком да оболи од неког психосоматског обољења.

"Отац медицине нас је учио да, без обзира на то ко је отац болести, мајка је лоша исхрана, а савремена епидемиолошка истраживања говоре да је и недостатак физичке активности један од водећих ризико-фактора за настанак болести. У прилог овој тези сведоче и резултати такозване харвардске студије који показују да су код особа које су упражњавале физичку активност већег интензитета у поређењу са онима које се нису бавиле спортом, за 40 одсто смањен ризик од хроничних срчаних обољења. Студија аеробик центара, која је обухватила око 10.000 испитаника, показала је да особе које су током целог живота биле у доброј физичкој форми имају за 67 одсто мањи ризик од смртности и за чак 78 одсто мањи ризик од смртности настале као последице кардиоваскуларних обољења", објашњава др Саша Плећевић.

Наш саговорник напомиње да физичка активност треба да буде редовна, умерена и индивидуално програмирана. Није свака особа спремна за једнак физички напор а циљ физичке активности није да нас припреми за маратон већ да има благотворно дејство на наше здравље. Из визуре лекара спортске медицине, идеал је бавити се физичком активношћу која ангажује велике групе мишића (аеробик, пливање, трчање, вожња бицикла) три до пет пута недељно минимум 30 минута.