А Дрина тихо тече

Бајина Башта – Радови на ревитализацији четири агрегата у Хидроелектрани „Бајина Башта” трајаће до 2013. године. Снага овог енергетског постројења на Дрини биће увећана за 54 мегавата, са садашњих 368 на 422, док ће производња електричне енергије бити повећана за 70 милиона киловат-часова, па ће годишње производити просечно 1,55 милијарди киловат-часова.
Мијодраг Читаковић, директор Привредног друштва „Дринско-Лимске хидроелектране”, каже да ће после ремонта век електране бити продужен за 40 година.
– Пројекат je вредан 70 милиона евра, од чега је 30 милиона евра обезбеђено из кредита немачке „КfW банке”, док ће преосталих 40 милиона уложити ЕПС из својих прихода. Ревитализација електране има три циља: продужи век електране, смањи трошкове одржавања и повећа снагу електропостројења за 54 мегавата, као и производњу струје за 70 милиона киловат-часова – истиче Читаковић за „Политику”.
Хидроелектрана „Бајина Башта” пуштена је у рад 1966. године и до сада нису рађени велики ремонти на агрегатима. Посао ревитализације на међународном тендеру добила је фирма „ANDRITZ Hydro Gmbh” из Аустрије, а знатан део послова поверен је домаћим фирмама: АБС „Минел”, Институт „Михаило Пупин”, „Гоша-Монтажа”, „Енергопројект”, АТБ „Север” и „Електроизградња” из Бајине Баште. Вредност послова које ће обавити домаће фирме износи 18 милиона евра.
Ревитализација хидроелектране састоји се из пет фаза, од чега се четири односе на обнову хидроагрегата, турбина, генератора и разводног постројења, а пета на ремонт хидромеханичке опреме (улазни затварач, преливне уставе и темељни испусти). Када радови буду завршени биће замењено више од 90 одсто опреме електране. Обнова првог агрегата је завршена у предвиђеном року, али када је требало да почне с пробним радом, у току испитивања, стручњаци на електрани су констастовали квар на затварачу. Затварач није био предмет велике обнове у овом тренутку. То је разлог зашто је почетак рада агрегата одложен за два месеца. Прецизне координате подводног наноса лоциране су уз помоћ ронилаца и подводних камера, па је дизалица с две врсте хидрауличних завршетака, такозваних грајфера, успешно захватала и извлачила велики део наноса.
– Узрок квара је појава великог наноса смећа и муља у језеру Перућац што је последица кишног пролећа. Интересантно је да смо у спирали и радном колу пронашли дрва које су људи припремили за огрев, делове фрижидера, замрзивача и угинулих животиња што је бујица нанела у језеро. Чак смо пронашли чамац дуг шест метара и широк 2,5 метара – истиче Читаковић.
Због тих кварова морали су да се обаве ванредни радови на хидромеханичкој опреми, па је у овој фази радова ниво језера спуштен за 18 метара, што је пражњење у оквиру граница дефинисаних водопривредним условима. Да би се то остварило потребне су биле специјалне припреме, јер је постајала опасност да се језеро испразни за готово 50 метара.
– То је спречено захваљујући решењима које су дали инжењери ХЕ „Бајина Башта” и рониоцима који су имали више од 30 зарона са задржавањем под водом 15 до 20 минута како би успешно обавили захтевне радове. Захваљујући томе спречили смо даље пражњење језера – каже Читаковић.
Он најављује за 10. септембар пуњење акумулације језера, али напомиње да брзина пуњења зависи и од хидролошких услова. Зато што су крајем лета дотоци мали, већи проблем биће напунити акумулацију него је испразнити. Док трају радови обезбеђује се биолошки минимум воде, како би се заштитио биљни и животињски свет у Дрини. Тако је, рецимо, ХЕ „Вишеград” из своје акумулације дневно испуштао 50 кубних метара воде у секунди у Перућачко језеро. ХЕ „Бајина Башта” је кроз агрегате испуштала најмање 50 кубних метара у секунди, чиме је Дрина попримила миран и природан ток, попут оног који је имала 1966. године, пре грађења бране, у сушном периоду.

---------------------------------------

Све испланирано

Пражњење акумулације обављено је у од 19. до 29. јула, али су пре тога били обезбеђени сви потребни резервни делови и материјал, радна снага, механизација. Направљени су, такође, планови и утврђена је технологија рада. Према плану, 31. јула достигнута је кота 271,50, на којој су се могли обавити радови на затварачу агрегата Х-1. Сви радови су се обављали на лицу места, тамо где је затварач на води на специјалној скели са посебним оградама, уз максимално обезбеђење на ремонтном простору односно ремонтној зони затварача број 1, јер је то опрема која се не може извадити и пребацити на неко друго место.
Поред радова на затварачу 1, у исто време радило се и на затварачу агрегата Х-2. Санирана су оштећења, јер ће следеће године ући у ревитализацију. У међувремену док је трајао ремонт Х-1 и Х-2 донета је на нивоу ЕПС-а одлука да се уђе и у ремонт затварача агрегата Х-3 и Х-4 и да се послови поправке сва четири затварача заврше до 10. септембра 2010. године. Поред тога обављени су и додатни послови на преливним уставама ламела 14 и 16, замењени су ножеви и гуме на ножевима за дихтовање устава.