Нема ништа од јединственог шалтера

Од увођења јединственог рачуна на који би послодавци уплаћивали порезе и доприносе, који је громогласно најављиван као почетак свеобухватне реформе прописа, за сада по свему судећи – нема ништа. Пријаву радника уместо на једном шалтеру, као што је првобитно планирано и како је влада обећавала, од 1. октобра моћи ће по сопственом избору да обаве на шалтерима Пензионог фонда (ПИО) или Републичког завода за здравствено осигурање (РЗЗО). То је резултат вишемесечних преговора, рововске политичке борбе коалиционих партнера у влади да задрже контролу над Фондом и Заводом и, на крају, натезања ове две институције.
Да би послодавац исплатио месечне зараде, према важећим законима, порезе и доприносе мора да плаћа на три места: порез мора да плати у општини становања запослених, доприносе за здравствено осигурање према регионалним здравственим центрима, а доприносе за ПИО према седишту правног лица. Када се све сабере доприносе тренутно уплаћују на седам различитих рачуна. Тако на пример накнаде за социјално уплаћују на рачун за део који представља терет послодавца и рачун који представља терет запосленог, доприноси за случај незапослености се такође уплаћују на рачун који представља терет послодавца и рачун који је на терет запосленог…
Уколико би привредници уплаћивали јединствен износ на један рачун, а надлежни државни органи преузели на себе да врше расподелу тих прихода, годишња уштеда на националном нивоу би према анализи Фонда за развој економске науке (која ће бити објављена у септембарском броју Кварталног монитора) износила 442 милиона динара. На времену би уштедели око сат и десет минута, које потроше на куповину, копирање и испуњавање седам различитих рачуна.
Андреа Марушић, руководилац владине Јединице за свеобухватну реформу прописа признаје да око јединственог рачуна није ништа учињено, али износи занимљив детаљ који открива нови разлог због кога није формиран јединствени шалтер:
– Послодавци су од Министарства финансија тражили да остану одвојени рачуни за социјално и здравствено, како би могли да калкулишу да ли ће измирити обе обавезе или само једну.
У Министарству финансија, како нам је речено, о овоме због годишњих одмора неће моћи да се изјашњавају до понедељка. Али зато у РЗЗО и ПИО фонду тврде да – нису чули за захтев привредника.
Владан Игњатовић, помоћник директора РЗЗО, каже да свако ко не уплати здравствено осигурање неће моћи да овери књижицу, а за контролу наплате задужена  је Пореска управа. На њој је да реши проблем увођења заједничког рачуна и да даље распоређује паре.
Драгољуб Рајић из Уније послодаваца наглашава да су послодавци дужни по закону да уз исплату зараде уплате  порезе и доприносе и то неће моћи да избегну одвајањем рачуна.
– Садашњи начин уплате пореза и доприноса је изузетно компликован. Само мала грешка при попуњавању образаца кошта послодавца, јер ако неке паре грешком уплати оне му се не враћају. Најбоље је увести универзалне рачуне за уплату пореза, здравственог и социјалног, без подрачуна који иду на терет послодавца и на терет запосленог… Значи за послодавце је битно да постоји један уплатни рачун, а на држави је да то распоређује и дели са локалним самоуправама. Привреда треба да ради, а не да се бави бирократијом и распоређује јавне приходе– каже Рајић и додаје да би спас за све било увођење електронске управе.
У Пореској управи су сагласни да је увођење јединственог рачуна било једноставније за привреду и коштало би је мање, али да би се то остварило, као и увеле новине за плаћање пореза на плате, потребна је измена закона који регулише распоређивање јавних прихода.
На распоређивање јавних прихода највише замерки имају локалне самоуправе јер се порези на зараде уплаћују према месту пребивалишта радника, а не према седишту фирме.
Драган Златковић, председник општине Лапово, каже да је на овај начин обесмишљена борба за довођење инвеститора.
– Који мотив има општина да доведе страног инвеститора, кога ће ослободити свих локалних такси, ако ће приходи од наплате пореза на зараде отићи у суседну општину. Сматрам да није добро затварати се за радну снагу која долази са стране као што су то учинили Крагујевац или Јагодина. Али држава мора што пре да промени законе и омогући да приход остварује општина на којој је зарада исплаћена. Мислим да је то мали корак за њу, али значајан за нас – каже Златковић.
Када је реч о пријави радника договор је постигнут. Послодавац ће уместо 27 образаца попуњавати само један и осим на шалтеру РЗЗО, како је првобитно предлагано, моћи ће да га преда и у ПИО фонду.
– Јединствени образац је већ усаглашен и договорен. На том папиру биће сви подаци који се односе на пријаву, промену и одјаву на осигурање. Институција која прими захтев дужна је да га обради, проследи осталима, укључујући размену података са Националном службом за запошљавање – каже Влада Станковић, директор Сектора за остваривање права у ПИО фонду.
На раније примедбе да ПИО фонд нема разгранату мрежу филијала као и да нису повезани са свим својим јединицама, Станковић каже да су то беспотребне спекулације и да су сви проблеми превазиђени.
Владан Игњатовић каже да РЗЗО и Национална служба за запошљавање већ имају јединствен шалтер и да размена података међу њима добро функционише. А пријаву је могуће поднети електронски и Интернетом пратити њен статус.
На питање због чега су се противили да се запослени пријављују и у ПИО фонду, који има добру базу података са свим променама обвезника доприноса, он каже да је страх постојао због чињенице да ПИО фонд нема своје испоставе у трећини места у Србији. Он претпоставља да ће више пријава бити на шалтерима РЗЗО, јер тамо морају да се подигну здравствене књижице.
Виолета Јовановић, директорка Националне алијансе за локални економски развој, каже да привреда мора да измирује своје обавезе, могу се борити за њихово умањивање, али их никако не смеју избегавати. Али ова невладина организација, која је један од покретача једношалтерског система, остаје при ставу да привредницима треба омогућити да на једном шалтеру у једном потезу заврше процедуру пријаве радника.
Маријана Авакумовић