Блиски или најближи са Србијом

Црна Гора имаће за само три-четири месеца потписан споразум са Европском унијом и бити "ексклузивни део слободног и богатог света". И даље ће имати блиске везе са Србијом, можда толико блиске да ће те две државе бити у царинској и монетарној унији. Ускоро тамо почиње изградња јадранско-јонске магистрале, а најсиромашнији, северни део Црне Горе пресецаће модерне саобраћајнице. На приморју неће бити никаквих проблема са водоснабдевањем. У тој земљи сви екстрапрофитери биће опорезовани, неће бити шверца, прања новца ни малверзација. Биће отворене на десетине хиљада нових радних места, а држава ће свима, запосленима, незапосленима и пензионерима, гарантовати минимална месечна примања.

Ово је само "исечак" и сажетак из изборних програма различитих партија у Црној Гори које својим обећањима покушавају да убеде бираче да на парламентарним изборима у недељу, 10. септембра, гласају баш за њих. На први поглед чини да ће бирачима бити тешко да изаберу странку којој ће веровати, будући да је већина у први план сада избацила економске теме, са основном тезом о убрзаном развоју Црне Горе. Ипак, уколико се детаљније погледају конкретни предлози појединих такмаца у овој изборној утакмици, уочљиве су велике разлике. Најпре у томе што једни обећавају да ће, однесу ли победу, уходаним стопама наставити до прокламованих циљева, а други да ће, у том случају, дефинитивно раскрстити са досадашњом праксом, не само у економској политици.

За српски у службеној употреби

Очигледно сматрајући да су тешке политичке теме умногоме потрошене у мају, на референдуму о независности, коалиција "За европску Црну Гору" (коју чине две партије на власти, ДПС и СДП) само подсећа грађане на своје учинке, међу којима су и обнова државности и признања која су стигла из света. Кад је реч о међународним односима, истичу да ће градити најбоље односе са Србијом и са свима у региону, као и да ће бити настављено приближавање ЕУ, како би Црна Гора потписала споразум о стабилизацији и асоцијацији до краја ове године.

За укључивање у европске интеграције је, наравно, и коалиција СНП-НС-ДСС, састављена од данас најјачих опозиционих партија. Из њених редова посебно поручују да ће се, у новим историјским околностима, залагати и за изградњу ,,најближих државних, привредних, културних и других односа са Србијом". Другом опозиционом табору, под називом "Српска листа", који предводи Српска народна странка, циљ је, пак, успостављање још ближих, специјалних веза са Србијом. Сматрају, иначе, да српски етнос у Црној Гори треба да буде успостављен као правно-политички чинилац и да као такав постоји у црногорском уставу, у којем треба да буде записано да су српски језик и ћирилица у службеној употреби.

Заправо, странке које на изборе излазе са националним предзнаком, а за које неки аналитичари сматрају да ће на овим изборима ојачати, посебно наглашавају своја политичка стремљења. Тако, из партија које окупљају Албанце поручују да ће се борити за њихов повољнији положај у новом црногорском уставу и за пропорционално учешће Албанаца у извршним и правосудним органима.

С треће стране су, условно речено, оне партије које се у својим програмима толико не баве регионалном тематиком, колико укључивањем своје државе у свет. Тако, рецимо, Либерална партија, која на ове изборе излази са Бошњачком странком, тврди да сви актуелни изазови могу бити решавани применом програма социјално-економског препорода, а да Црна Гора треба да уђе у ЕУ онако како су то урадиле Словенија, Ирска и Естонија, кроз процес учења и грађења сопствених капацитета.

На тапету досадашња приватизација

Што се економије тиче, ДПС и СДП убеђују грађане да је њихов главни циљ бољи животни стандард и да за то имају реалан програм. Зато обећавају својим бирачима да ће плате и пензије порасти захваљујући инвестицијама које ће повећати друштвени производ, као и да ће помоћи привреди смањењем пореских оптерећења, а грађанима омогућити повољније кредите.

Опозиција истиче, пре свега, проблеме сиве економије, пореза и приватизације. Коалиција предвођена СНП-ом, према "Програму економских политика и реформи", намерава да подвргне ревизији неке случајеве приватизације, за које, кажу, не постоје чврсти докази да су спроведене према важећим прописима. Затим, да смањи јавну потрошњу и јавни дуг за око 30 до 35 одсто бруто друштвеног производа.

Укупан развој Црне Горе требало би, према мишљењу "Српске листе", да почне успостављањем царинске и монетарне уније са Србијом, што подразумева и увођење двовалутног система. У трећој опозиционој колони, у којој је само Покрет за промене, на чијем је челу Небојша Медојевић, познат у широј јавности по својим ранијим указивањима на злоупотребе у приватизацији, у својој "Абецеди промена", истиче да треба поново све испитати у тој области.

Уз истоветно залагање, Грађанска листа, у којој су Грађанска партија и Партија зелених, обавезују се да ће опорезовати екстрапрофитере и да ће легализовати сиво тржиште цигарета, од чега би, како је наведено, држава имала више од 20 милиона евра годишње, а што би било усмерено у пензијски фонд.

Према ономе што се грађанима нуди на овим изборима, првим у независној Црној Гори, потпуна промена уследиће, након 10. септембра, нарочито у области инфраструктуре. Тако, актуелна власт наводи да ствара услове за почетак изградње јадранско-јонске магистрале кроз Црну Гору, да ће постојећа путна и железничка мрежа бити реконструисана и трајно бити решен проблем водоснабдевања. Њихови супарници такође као свој приоритет истичу изградњу аутопута од Бара до границе са Србијом, поуздано и квалитетно снабдевање приморја водом и туристичке услуге на високом нивоу.

И социјална област заузима важно место у предизборним програмима политичких актера. Једни обећавају ублажавање сиромаштва и већу хуманост (СНП-НС-ДСС и ПЗП), други запослење (ГЛ и ПЗ), а трећи изградњу недостајућих капацитета у здравству и образовању.