Већ је боље и Бору и држави

Бор – Од 26. фебруара прошле године, када је српска влада одлучила да више не расписује тендере за продају „Бора” већ да само тражи стратешког партнера за ову компанију, рудари и металурзи „Бора” ведрије гледају у будућност. Кредитном гаранцијом државе, после много година купљено је већ 15 нових моћних рударских машина (уложено 27 милиона евра), почела је и градња нове топионице и нове фабрике сумпорне киселине (175 милиона евра), која ће према усвојеном мастер плану бити завршена за 36 месеци. Већ су стабилизоване и зареде 4.674 запослена у Бору и Мајданпеку.

Сасвим је видљиво да је заустављен суноврат бившег светског гиганта. Годишња производња бакра била је пала на 9.600 тона, ове године биће произведено 26.000, а 2014. године 70.000 тона бакра.

Директор борске компаније Благоје Спасковски (постављен 27. октобра 2008. године) каже да је, захваљујући „судбоносној одлуци владе” (26. фебруара 2009. године) опоравак све видљивији и стабилнији. До тада су пропала два тендера за продају (румунски „Купром” и аустријски „А-тек”) и један тендер за избор стратешког партнера. Тог дана српска влада одлучила је да РТБ „Бор” не продаје већ да му пронађе правог партнера, али тек кад га добро опорави. Речено је да се то тако чини и због тога што и Бор и Мајданпек имају стогодишњу резерву стратешки важне и дугорочно исплативе сировине. То је владу руководило да кредитом помогне изградњу нове топионице.

– Посебно је значајна помоћ државе у обнови рударске механизације – каже директор Спасковски. – Значајнији ефекти видеће се од следеће године пошто је нова механизација почела да ради тек пре четири месеца. Поправљена је, у међувремену, и организација пословања па је захваљујући томе знатније повећана производња руде и јаловине. Поређења ради, у 2008. години ископано је 7.746.000 тона руде и скинуто 6.697.000 тона јаловине, а прошле године (са истом механизацијом и истим бројем запослених) руде је било више за 2.150.000, а јаловине је скинуто више за 4.365.000 тона. Практично много смо учинили да ове и наредних година брже долазимо до богатије руде.

Ове године руда се још брже раскрива новим багером са огромним радним учинком. За два месеца, у јулу и августу, скинуто је раскривке (јаловине) колико у целој 2008. години.

– И држави и „Бору” је већ боље – додаје Спасковски. – Створени су прилично добри услови за бржи раст производње, а већ три године држава не субвенционише зараде. Плате се зарађују бољим радом и повољнијом ценом бакра на светском тржишту. А раније није било тако. Држава је од 2001. до 2006. године из буџета само за плате у Борском комбинату издвојила укупно 50 милиона долара.

Држава се, коначно, определила да не купује социјални мир делећи милостињу за незарађено. Сада гаранцијама за кредите обнавља опрему и повећава производњу. Боље је и запосленима. У просеку зарађују месечно 38.000 динара, а рудари зарађују и до 78.000 динара. Жале само што се држава није знатно раније одлучила да постиче инвестиције у исплативу производњу. Само између 2004. и 2008. године, када је цена бакра на светској берзи била рекордна (и до 9.000 долара за тону) рудокопи у Бору и Мајданпеку били су пусти, с потпуно дотрајалом механизацијом. Пропала је прилика да се оствари профит од око 700 милиона долара. Да је прилика искоришћена, Бор би данас био у изобиљу.

– Одзвониће и губицима – каже Спасковски. – Сигурно их неће бити из пословања у последња четири месеца ове године. А онај од 47 милиона долара у минулој години није стварно толики. Зато што је 23 милиона уложено у раскривку богатог рудног тела „Т” и тај улог ће се тек оплодити, и у изградњу колектора у „Великом Кривељу”. Најбитније је да ће бити угашена жаришта нових губитака.

Створена је, вели Спасковски, повољна клима за производњу. Нема отпуштања радника, али ни опуштања. Људи су сада прилично мотивисани да више раде. Биће понуђен и примамљив социјални програм (300 евра за годину стажа) за оне који желе да напусте предузеће, а биће и доста посла за нове младе стручњаке.

Стојан Тодоровић

-----------------------------------------------------------

Топионица греје град

Ове године бољем грејању Бора допринеће и топионица Борског комбината тако што ће вишак паре поново испоручивати овдашњој топлани, поново успостављеним технолошким везама. Такве везе између топионице и топлане постојале су и раније и зато су Борани годинама имали најјефтиније централно грејање, које користи 96 одсто станова, предузећа и установа. Али су градски челници, посвађани са људима из комбината, те везе покидали 2002. године, неразумно и на штету Борана.

Директор Благоје Спасковски каже да ће ова компанија и на други начин помоћи да се Борани ове зиме добро греју. Сигурно се, каже, неће смрзавати као прошле године, када је грејна сезона каснила готово два месеца.

-----------------------------------------------------------

Златна „Чока”

Највеће рудно лежиште злата (и бакра) „Чока Марин”, код Мајданпека, коначно ће, до краја ове године, бити пуштено у производњу. Руда ће се прерађивати у Мајданпеку, а полиметалични концентрат ће откупљивати „Гленкор” па ће тако, у наредне три године, из невелике производње бити остварена зарада од 30 милиона долара. Биће настављена и нова истраживања овог перспективног рудног тела.

Уз помоћ државе и стратешког партнера, почетком идуће године биће обновљена производња бакра, уз знатно већем обиму, у руднику „Церово”.