Седам оставки због Блера

Фотографијом Тонија Блера у врху прве стране и датумом 31. мај 2007. тиражни лондонски "Сан" јуче је, у јутарњем издању, најавио ексклузивну информацију о термину премијеровог одласка с положаја, али испоставило се да то није била једина, нити најзанимљивија вест дана.

Убрзо је објављено да је државни подсекретар за одбрану Том Вотсон, иначе некад веома близак Блеру, поднео оставку, да је потом то учинио и посланик и један од министарских помоћника Халид Махмуд, а да су исти корак најавила још петорица његових колега, сви у знак протеста због Блерове неспремности да напусти функцију.

"Са великим жаљењем морам да кажем да више нисам уверен да је ваш останак на положају у интересу било партије, било земље", рекао је Вотсон у писму шефу владе, чија је копија достављена медијима, а онда нагласио да је са циљем обнове странке и владе неопходна обнова вођства.

Вотсон је био и један од 17 потписника поверљивог писма Блеру којим су посланици, углавном млађе генерације, тражили од страначког лидера да се изјасни о свом повлачењу, а како су британски медији сазнали, још око стотинак чланова Парламента сагласило се са писмом и изразило спремност да целу ствар јавно изнесе на предстојећој лабуристичкој конференцији, крајем месеца у Манчестеру. Истовремено, премијеру се педесетак посланика обратило писмом подршке, они подржавају његов став да би изјашњавање о датуму ослабило владу и отежало обављање премијерских послова до истека задатог рока.

Опозиција, међутим, мисли управо супротно. И конзервативци и либералне демократе упозорили су да је овакво стање неодрживо и уколико неизвесност потраје, прети реална опасност од "паралисања комплетног механизма власти" како је то, рецимо, прокоментарисао Винсент Кејбл, портпарол либерала.

Тони Блер је после прошлогодишњег освајања трећег мандата изричито рекао да не намерава да се кандидује и четврти пут, али то би теоретски могло да значи и његов останак у Даунинг стриту 10 све до 2010. године када би најкасније морали да буду одржани наредни избори. И самом Блеру је, у међувремену, постало јасно да ни цео трећи мандат не би дошао у обзир, а и резултати испитивања јавног мњења указивали су да се расположење бирача окреће у правцу конзервативаца. Убрзан пад популарности лабуриста утицао је и на пораст нестрпљења у самој странци. Блеров одлазак је постао не само неминовност, него и питање све краћег времена. Пре два дана од двоје чланова кабинета (дакле уз премијерову дозволу) потекла је недоречена најава да Блер неће бити на премијерском месту кроз годину дана. А онда је "Сан" јуче написао да ће премијер отићи са челног партијског положаја 31. маја (тачно десет година и месец дана по освајању власти 1. маја 1997) а да би у наредних осам недеља био изабран нови шеф који би онда постао и премијер и да би примопредаја била обављена 26. јула 2007.

Али, судећи по јучерашњим оставкама, некима у странци је и то предуго да чекају. У сваком случају, сада је готово извесно да се Блеру неће испунити жеља да достигне и надмаши рекорд Маргарет Тачер по времену проведеном на власти (11 година плус 209 дана), али није искључено да ће са првом и једином женом на челу британске владе у нечему, ипак, поделити судбину. Могло би му се, као и "челичној лејди", догодити да га са положаја отерају не опозициони противници, већ побуњеници из сопствених редова.