Напади из страха

Три феномена обележила су изузетно жустру, а врло кратку предизборну кампању у Црној Гори, која се данас завршава. Последњих дана, владајућа Демократска партија социјалиста осула је паљбу, из свих оруђа, по Покрету за промене Небојше Медојевића, странци која се први пут појављује пред бирачима. Унакрсне ватре развиле су се, затим, унутар мање-више јасно омеђених страначких блокова, дакле чак и између оних који на ове изборе иду заједно, или ће, с великом вероватноћом, бити заједно након избора. Политичку сцену запљуснуле су и најаве тужби због клевета и увреда изречених на митинзима, којих, руку на срце, није много ни било, а на основу којих би ова кампања могла да има и судске епилоге.

Све је заправо почело "телевизијском" и "кинематографском" репликом између премијера Мила Ђукановића и лидера ДПС-а и Медојевића, који стоји на челу ПЗП-а. Ђукановић је, између осталог, Медојевићу поручио да не пристаје на ТВ дуел с њим, јер "за тако нешто неко мора да буде стручан" и упутио га речима: "Вози, Мишко..." (попут оног филмског лика који се појављује у филму "Ко то тамо пева", чији је наслов, у првом тренутку, погрешио). Онда су и из самог ДПС-а стигле оптужбе, у којима се јавности поручује да Медојевић оспорава све оно што грађани баштине.

Бољи од анкета

Црногорска власт се, ето, није обрушила на Социјалистичку народну партију, свог досадашњег највећег противника, како се то могло у први мах очекивати, већ на странку која се досад није ни опробала на изборима. Сам Медојевић за то има своје објашњење:

– Јавни наступи Мила Ђукановића говоре да Покрет за промене уочи избора стоји много боље него што показују истраживања која наручује влада.

Одиста, овом покрету, према Цедемовом истраживању, објављеном пре пет-шест дана, следује 16,2 одсто гласова, чиме би он био одмах иза коалиције коју предводи Социјалистичка народна партија, а коалиција ДПС-а и СДП-а добила би поверење 45,1 одсто бирача у Црној Гори.

Али, према недавно објављеном истраживању словеначког међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС), владајућа коалиција ДПС-СДП освојиће 31,80 одсто. То значи, на основу овог истраживања, да ова коалиција неће имати власт уколико, како најављују, опозиционе странке формирају постизборну коалицију. Према подацима љубљанске анкете, на другом месту је, ипак, коалиција СНП-НС-ДСС са 20,10 одсто подршке грађана, а трећи је Покрет за промене с 9,90 процената бирачког тела, док четврту позицију заузима Српска листа.

Без обзира на то која је од ових анкета тачна, ипак се, значи, поставља питање зашто је из власти тупа оштрица према најјачој опозиционој партији (СНП), а изгланцана до "усијања" према ПЗП-у.

– ДПС се плаши Медојевића, јер он нема наслеђе власти иза себе – оцењује политиколог Драган Ђукановић, члан Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, наводећи да је СНП био "губитничка варијанта" на ранијим изборима.

Уверен је да је овај покрет, који је био прилично суздржан у кампањи за независност Црне Горе, ипак "највећи проблем ДПС-а", јер, "један број гласача ДПС-а и СДП-а, свакако, може да се окрене на страну Медојевића".

Сличног је мишљења и социолог Владимир Вулетић, који сматра да је очигледно да је у власти процењено да је, због резултата референдума, јавно мњење Црне Горе непоколебљиво.

– Колико год Ђукановић нападао Предрага Булатовића, не може да очекује да ће задобити неке од његових присталица, али на пољу на којем је Медојевић, простор, дакле, постоји – истиче Вулетић.

И неки подгорички аналитичари размишљају на овакав начин, додуше још конкретније. Срђан Вукадиновић је листу "Дан" изјавио да владајућој странци никако не одговара да ПЗП буде на другом месту по броју освојених мандата, јер рачунају да ће са коалицијом СНС-НС-ДСС "лакше наћи заједнички језик". С друге стране, могући разлог ових напада је и то да власти не желе да ПЗП, евентуално, буде замајац за формирање нове власти, односно да од њених посланика зависи да ли ће ова или она опција имати апсолутну већину.

Свако против сваког

Кад је реч о предизборним сукобима у којима се међусобно удара, и по савезницима и противницима, не само унутар власти (генерал Благоја Граховац, саветник за војна питања Ранка Кривокапића, председника Скупштине и челника СДП-а, који је председника Филипа Вујановића позвао да поднесе оставку, пребацујући му незакониту распродају војне имовине), већ и опозиције (па се, рецимо, томе чуде и у Српској листи, али и обрнуто), ваљда и због тога што неке црногорске партије више немају "дежурног кривца" какав им је доскора била Србија – Драган Ђукановић сматра да ће се ови први атаци заташкати (СДП је, каже, на ранијим изборима имао подршку око 1,2 одсто бирачког тела). Поводом напада забележеним у круговима опозиције, чије партије, иначе, рачунају на постизборно савезништво, каже да "СНП покушава да се ту на неки начин дистанцира од просрпског бирачког тела".

Према гледишту Вулетића, опозиција је уједињена само у једној, додуше битној ствари – да промени садашњу власт, али око низа других, такође важних питања постоје сукоби.

– Ту се заправо ради о томе ко ће, уколико дође до промене власти, чинити водећу странку у Црној Гори. Унапред се кроји "рачун без крчмара" – сматра он.

Да ли су и неке друге реакције у овој кампањи исхитрене, чак толико да се њихов епилог очекује на суду? Њен крај обележиле су, наиме, најаве тужби учесника у предизборној утакмици, али и оних који, бар званично, нису у њу укључени. Председник Либералне партије Миодраг Живковић најавио је да ће Кривокапић, председник Скупштине и СДП-а, клевете упућене њему морати да докаже на суду. Тужбе и противтужбе најавили су и Кривокапићев саветник, пензионисани генерал Граховац, с једне, и црногорски председник Филип Вујановић и његов саветник Вукашин Мараш, с друге стране. Непризната тзв. Црногорска православна црква најавила је тужбу против председника СНП-а Предрага Булатовића. И адвокат Небојше Медојевића најавио је тужбу против Мила Ђукановића, због клевете и увреде, на трибинама у Даниловграду и Бару.

Наши саговорници, донекле, овим поводом, "спуштају лопту", иако је јуче стигла вест да су неки адвокати већ овлашћени да поднесу тужбе у појединим од поменутих случајева.

Ђукановић наводи да је то "уобичајени вокабулар на западном Балкану" и да "то не треба узети за озбиљно", а за Вулетића то су "класичне ситуације", које је он, као социолог, очекивао да ће доћи у каснијој фази.