Од Дедиња преко Милочера до Крања

Међу пола милиона пријава, колико се претпоставља да је стигло на адресу Дирекције за имовину Србије, налазе се и пријаве свих чланова породице Карађорђевић који су у законском року, до 30. јуна, поднели захтев за повраћај имовине која је овој српској краљевској породици одузета након Другог светског рата. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић тражи да јој Влада Србије врати вилу "Црногорка", која је у време заједничке државе Србије и Црне Горе била београдска резиденција црногорских званичника. Ова вила је испражњена и, сходно територијалној подели имовине Србије и Црне Горе, сада је у власништву владе у Београду.

Кнегиња подстанар

Кнегиња Јелисавета са подстанарским статусом у Београду и њен брат кнез Александар, који живи у Паризу, траже повраћај виле, јер је до национализације после Другог светског рата, када је постала један од резиденцијалних објеката бивше Југославије, била власништво њихове мајке кнегиње Олге Карађорђевић.

Адвокатска канцеларија Ђорђа Ђуришића је у име престолонаследника Александра Карађорђевића Дирекцији за имовину Србије поднела пријаву за евидентирање имовине која је припадала његовој баки краљици Марији и деди краљу Петру Другом.

Као што је познато, половином 2001. године влада је донела одлуку да се Бели и Стари двор на Дедињу дају на коришћење принцу Александру као старешини краљевског дома и другим члановима дома Карађорђевића. Након доношења закона о реституцији треба регулисати питање власништва над дворским комплексом на Дедињу површине од око 130 хектара.

Како нам је казао члан Крунског савета Драгољуб Ацовић, сем престолонаследника који је пријаву за повраћај имовине поднео у своје име, и остали чланови породице Карађорђевић као наследници поднели су пријаву за евидентирање имовине, како је то предвиђено законом.

Летњиковац у Милочеру

Карађорђевићи не потражују само имовину у Србији него и у републикама бивше СФРЈ, Словенији, Македонији и Црној Гори где је Закон о реституцији донет пре три године, али, како каже Ацовић, није му познато да је икоме ишта враћено.

Од имовине у Црној Гори Карађорђевићи потражују кућу на Цетињу у којој се родио краљ Александар, дворац "Лесковац" у Ријеци Црнојевића и летњиковац у Милочеру који црногорска влада користи као резиденцијални објекат.

Слично је са дворцем на Брду код Крања у Словенији који словеначка влада, такође, користи као репрезентативни објекат у којем је овог лета боравио принц Александар са принцезом Катарином Карађорђевић.

Кнез Павле је у поседу имао дворац "Брдо" код Крања, и његови потомци су тражили ту имовину. Краљ Александар и краљица Марија су поседовали сопствену имовину на Бледу и Бохињском језеру.

Словенија јесте усвојила Закон о реституцији, али је њиме искључила краљевску породицу с образложењем да се чланом 81 њеног устава не дају права на повраћај имовине породици Карађорђевић. Они се позивају на Указ о одузимању држављанства и конфискацији целокупне имовине Карађорђевића коју је донела Скупштина ФНРЈ 1945. године.

Имање у Демир Капији

У Хрватској Карађорђевићи нису имали некретнине, а у Босни су имали посед у Хан Пијеску.

У Македонији је постојало имање у Демир Капији које се водило на краљевића Томислава. Имали су још у власништву неке руднике, затим акционарски капитал у неким акционарским друштвима и банкама, као и право коришћења ловишта у Хрватској, Војводини и Босни.

Будући да се закон о реституцији у Србији очекује крајем године Карађорђевићи ће, како предвиђа директор Фонда за развој демократије Миленко Радић, морати да доказују своје право над власништвом које потражују. Краљевска имовина, која се налази у републикама бивше СФРЈ, најпре, треба да буде предмет сукцесије након чега би она постала имовина државе Србије или тих република.

Како сматра адвокат Радић, пре доношења закона о денационализацији мора се утврдити шта је породична имовина Карађорђевића, а шта је за краљевске потребе градила цела монархија од 1904, али и раније, јер су Карађорђевићи наследили Обреновиће, па све до 1941. године. Имовина која је национализована свакако треба да им буде враћена, закључује Радић