Одлаже се решење статуса Косова

Данашњи наставак преговора о будућем статусу Косова и Метохије у Бечу протиче у атмосфери размене информација у дипломатским круговима о томе да је план међународне заједнице да до краја године оконча преговоре о будућем статусу Косова преамбициозан, те да ће Приштина и Београд о кључним елементима споразума разговарати тек почетком наредне године.
И приштински дневник "Коха диторе", позивајући се на изјаве западних дипломата, у јучерашњем издању најављује да су "чланице Контакт групе процениле да је ипак исувише рано за предлагање пакета решења о будућем статусу Косова, одлажући, вероватно, и коначно решење за први квартал наредне године". "САД, Русија, Велика Британија, Француска и Италија, заједно са специјалним изаслаником УН Мартијем Ахтисаријем, оцењују да је прерано за предлагање пакета решења", пише приштински дневник, додајући да су међународни званичници досадашњи ток преговора оценили као "прилично неуспешан". Приштински лист, који има добре изворе блиске америчким дипломатама који се баве Косовом, закључује да је "питање тренутка када ће се Ахтисаријев тим посредника наћи у ћорсокаку".

Данашња рунда преговора у бечкој палати "Даун Кински" почеће представљањем новог Ахтисаријевог предлога за децентрализацију и "унапређеном" верзијом нацрта споразума о заштити културне баштине. Међутим, српски преговарачки тим не очекује много од ове рунде разговора, упркос томе што је нови предлог Ахтисари представио као резултат компромиса међународних посредника и преговарачког тима из Приштине. Како је уочи одласка на преговоре изјавио координатор преговарачког тима Слободан Самарџић, приликом разговора са тимом експерата Ахтисаријеве канцеларије која је из Приштине дошла у Београд, "није било новина када је реч о излажењу у сусрет захтевима Београда, него су се, напротив, неке ствари додатно компликовале".

Српски преговарачки тим остаје при захтеву да се у покрајини задржи садашњих пет и добије још 12 општина са већинским српским становништвом. Најављујући у Приштини прошле недеље да је "ров између две стране постао плићи", Ахтисари није хтео да открива детаље нове понуде, а преговарачи у Београду нису били задовољни документом који им је представљен. Данашњи разговори, којима председава Ахтисаријев заменик Алберт Роан, биће управо посвећени броју српских општина и статусу подељеног града Косовске Митровице. Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић најавила је да ће српски преговарачи инсистирати на томе да Срби на Космету добију пуне надлежности у здравству, школству, медијима, социјалној заштити и области верских слобода, као и проширене надлежности, односно специјалне везе са Београдом у судству и полицији. И члан српског преговарачког тима Горан Богдановић најављује да је "илузорно очекивати" напредак на данашњим разговорима "када се има у виду да наступамо са дијаметрално супротним ставовима, да се предлог који је дао Уносек коси са нашим интересима, нашим захтевима и нашим виђењем децентрализације".

Најновија верзија Уносековог предлога који садржи принципе децентрализације предвиђа да српске општине могу да имају везе са институцијама Србије и њихову подршку у областима финансија и кадрова, као и техничке и експертске помоћи. У дипломатским круговима се сматра да ће тај документ, уз евентуалне мање корекције, бити и коначни предлог решења са којим ће специјални изасланик изаћи и пред Контакт групу која ће заседати 11. и 12. септембра у Софији.

Нови предлог Уносека предвиђа формирање заједничких комисија Београда и Приштине, које би надгледале везе српских општина на Косову са институцијама у Београду, пре свега у областима здравства, образовања, социјалне заштите и културе. Срби би, такође, добили извесну аутономију у областима полиције и правосуђа, али под ингеренцијом косовских власти. Ахтисаријев план, међутим, не дефинише број српских општина, што је и најзначајнија замерка преговарачког тима Београда.

Током сутрашњег дана, који ће бити посвећен расправи о културној баштини и верским споменицима, посебно ће се говорити о заштитним зонама, при чему српски тим остаје при захтеву да тих зона буде 39, док Ахтисаријев тим нуди 21. Што се тиче права мањинских заједница, ни једна страна није излазила са било каквим детаљима, а из Ахтисаријеве канцеларије је само најављено да ће то бити "наставак претходног састанка који је у Бечу одржан 8. августа".

Уочи одласка приштинске делегације у Беч, председник Косова Фатмир Сејдију је рекао да ће се "косовска страна потрудити да наредна рунда преговора у Бечу буде последња", односно да он очекује заокруживање поглавља техничких преговора. "Косовска страна ће наставити са досадашњим конструктивним ставом и даће максималан допринос како би утицала да се процес осамостаљивања земље оконча до краја ове године", рекао је Сејдију.

--------------------------------------------------------------------------

О Косову и у Савету безбедности

О Косово и Метохији биће речи и на седници Савета безбедности УН на којој ће нови шеф Унмика Јоахим Рикер поднети извештај о безбедносним питањима на Косову. На захтев Русије, Словачке и још неколико чланица СБ, тај састанак је са 6. померен за 13. септембар, како би земље чланице имале времена да се унапред упознају са садржајем документа. Затворена седница СБ на којој ће специјални изасланик УН известити земље чланице о преговорима о статусу Косова биће одржана 22. септембра.