Спремност за компромис

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 6. септембра – Како доћи до компромиса за нови статус Космета и како да у решавању тог питања не буду поремећени односи између Вашингтона и Београда – главе су теме разговора које је данас почео председник Србије Борис Тадић. То је Тадић потврдио већ после првог радног сусрета овде, са сенатором Џорџом Војновичем, истакавши новинарима да садашњу посету сматра "врло значајном у завршници преговора о Косову а да се она тиче и будућих односа Србије и САД".

Одговарајући на питања, он је прецизирао да Србија у преговорима о будућем статусу Косова брани своју легитимну позицију да је Косово део њене територије и да је истовремено спремна на компромис, садржан у раније исказаној формули "више од аутономије, мање од независности".

Не желимо никакво насиље

"Наставићемо да преговарамо и бранићемо наше право свим правним средствима" –  рекао је Тадић и додао: "Ми не желимо никакво насиље на Космету и демократске институције Србије су гаранти такве политике."

Уједно је председник нагласио да решење за Косово треба да допринесе стабилности и Србије и целог региона, и да је оно важно и за стабилност других врло сложених делова света. Предстојеће војне ангажмане, као што су споразум СОФА (о правном статусу америчког војног особља и имовине који се привремено налазе у нашој земљи) и предстојећи почетак сарадње Војске Србије с Националном гардом Охаја, оценио је и као учвршћивање веза које ће користити обичним грађанима јер ће бити знак да се повећају стране инвестиције.

Са сенатором Војновичем сам се и овога пута сложио да сва политичка решења морају да воде рачуна о потребама обичних грађана – предочио је Тадић. Саговорници су такође потврдили жељу да Србија што пре постане део евроатлантских интеграција и изразили наду да ће на том путу бити ускоро отклоњена и последња препрека. Тадић је рекао да верује да ће Ратко Младић ускоро бити изручен Хагу. Што пре се то догоди, то ће бити боље за Србију, јер ће допринети новом квалитету живота у њој – додао је Војнович. Сенатор је такође изразио наду да би комплетирање сарадње са Хагом убрзало улазак Србије у Партнерство за мир.

Ово је, иначе, већ друго представљање руководства Србије – недавно обновљене самосталне државности – високим америчким званичницима, после посете председника владе Војислава Коштунице пре непуна два месеца. Околност да је тродневни радни боравак у Америци Тадић почео сусретом с Војновичем имала је и вишеструку симболичку вредност, јер тај утицајни политичар својим српским пореклом оличава везу између два народа, а личним ангажманом је знатно допринео да се српским лидерима упуте позиви да посете САД, као и да се успостави сарадња Војске Србије и Националне гарде Охаја, савезне државе чији је он представник у Сенату.

И већина осталих Тадићевих данашњих саговорника су прваци из тог дома Конгреса (парламента) – председавајући Комитета за спољне послове Ричард Лугар, потпредседник Комитета за оружане снаге Џон Мекејн (који се помиње као могућни кандидат владајућих републиканаца на следећим председничким изборима), вођа сенатске већине Бил Фрист и мањине Хари Рид. Свима њима, као и другим високим функционeрима – међу којима ће бити потпредседник Ричард Чејни, шефовица дипломатије Кондолиза Рајс, шеф Пентагона Доналд Рамсфелд (који је јуче подврнут хируршком захвату на рамену) и председников саветник за националну безбедност Стивен Хедли – гост из Београда преноси поруку коју је најавио пред полазак овамо. Да би "евентуална независност Косова имала веома опасне последице по стабилност у региону" и да је бољи предлог Србије да та њена покрајина добије "највећу могућну аутономију".

О условној независности

У овдашњим службеним круговима неслужбено се сугерише да Косово треба да добије неку врсту условне независности, уз трансформисани наставак међународне цивилне и војне мисије, и уз пуну гаранцију права мањина. Званично се такви акценти избегавају, па је најчешће у оптицају формула да решење треба да буде "компромис и по вољи народа који тамо живи".

У последње време је, чини се, овде осетно порасла заинтересованост и за статус – Србије, после проглашења независности Црне Горе и у очекивању решења за јужну покрајину под међународном управом. Односи с Београдом се унапређују готово шест година, после трагичног стропоштавања у последњој деценији прошлог века, па се појачавају гласови који упозоравају да решење за Косово треба да буде такво да не наруши те обновљене везе.

У том смислу, групе конгресмена су у неколико наврата сугерисале администрацији Џорџа Буша да ојача подршку демократским и реформским снагама Србије. Пре три дана су конгресмени Ден Бартон и Џо Вилсон такве препоруке ојачали чланком у "Вашингтон тајмсу" у којем су истакли и да у решавању косовског питања Америка треба да "поштује територијални интегритет Србије". То је први пут, колико се памти, да је неко од овдашњих званичника поменуо потребу да се очува целовитост Србије.

Интерес Америке - демократска Србија

Позиције косовских Албанаца су, међутим, овде врло јаке јер одавно имају разрађен лоби и у Вашингтону се доживљавају као савезници у војној интервенцији НАТО 1999. Поједини званичници уз то сматрају да треба удовољити њиховим захтевима за независност и због тога што је "Приштина један од ретких градова с већинским муслиманским живљем где Американце обожавају" и да би подршком њиховим циљевима "Вашингтон поправио свој веома пољуљани углед у исламском свету".

Утисак је, ипак, да би Америци највише одговарало да Београд и Приштина дођу до компромиса, тако да не изгуби партнере ни на једној страни. Могућност за компромис, неки овдашњи аналитичари виде у подели Косова, што се званично одбацује у оквиру принципа Контакт групе – да тако нешто не долази у обзир, као ни припајање другој држави ни повратак на стање од пре јуна 1999.

Све више конгресмена, како се чује из обавештених извора, увиђа да је у интересу и Америке да Србија буде демократска и стабилна земља, поуздани партнер. И они истичу да је неопходно да Београд комплетира сарадњу с Хашким трибуналом, нарочито да дође до изручења Ратка Младића, али уједно изражавају бојазан да би евентуално наметнути исход за Косово могао да на власт у Србији доведе снаге које не би желеле сарадњу с Вашингтоном. Од Тадића стога овде очекују, наслућује се, да чују и појединости о могућним кретањима у Србији и њеним потребама кад се косовски проблем реши, по неком од сценарија који су у оптицају.