Откривена спомен-плоча Скендеру Куленовићу

БЕОГРАД - Спомен-плоча посвећена књижевнику Скендеру Куленовићу (1910-1978), на стогодишњицу његовог рођења, откривена је данас на згради у Влајковићевој улици 11 у Београду.

Спомен-плочу на згради у којој је живео од 1953. до 1978. године, открили су пишчева удовица Вера Црвенчанин-Куленовић, министар културе Небојша Брадић и академик Матија Бећковић, а свечаности су присуствовали и ћерка Биљана Куленовић, писац Добрица Ћосић и бројни пријатељи и поштоваоци. „На данашњи дан навршава се 100 година од рођења Куленовића. У години књиге и језика, обележавамо место на коме је у Београду живео и одакле је одлазио на свакодневну шетњу књижевним Београдом. Плоча на зиду, нас који овуда пролазимо, увек ће подсећати да поново откривамо дело великог ствараоца Куленовића”, истакао је Брадић.

Бећковић је за Куленовића рекао да је био „најрођенији син српског језика, песник најсрпскијег антифашистичког крика, не само у Другом светском рату, него за сва времена”. „Када би било умесније да се то каже, него на његов стоти рођендан, када Београд и Србија на зграду у којој је живео постављају спомен-плочу у његову и своју част и славу. Спомен-плоча Куленовићу је нови украс на образу Београда. Нема града који се не би поносио таквим суграђанином, ни зграде која се не би дичила таквим знамењем”, истакао је Бећковић.

Куленовић је рођен 2. септембра 1910. у Босанском Петровцу. У Травнику је завршио Језуитску гимназију, а затим је студирао право на Загребачком универзитету. Године 1941. ступио је у први партизански одред Босанске Крајине. У рату је писао поеме, уређивао листове „Босански ударник”, „Глас” и „Ослобођење”.

Одмах после рата постао је директор драме Народног позоришта у Сарајеву. Уређивао је „Преглед”, „Књижевне новине” и „Нову мисао”. Једно време био је драматург Народног позоришта у Мостару, уредник у београдској „Просвети”. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1965. године, а за редовног 1974. Умро је 25. јануара 1978. у Београду.

Најважнија дела су му поема „Стојанка, мајка Кнежопољка” (1945), комедије „Делидба”, „Вечера”, „А шта сад?” (1947), поема „Шева” (1952), „Сонети” (1968), приповетке „Диванхана” (1972), приче за децу „Громово ђуле” (1975), роман „Понорница” (1977).

Израду спомен-плоче, поводом века од рођења Скендера Куленовића, финансирали су Министарство културе Србије и Општина Стари град.