Otkrivena spomen-ploča Skenderu Kulenoviću

BEOGRAD - Spomen-ploča posvećena književniku Skenderu Kulenoviću (1910-1978), na stogodišnjicu njegovog rođenja, otkrivena je danas na zgradi u Vlajkovićevoj ulici 11 u Beogradu.

Spomen-ploču na zgradi u kojoj je živeo od 1953. do 1978. godine, otkrili su piščeva udovica Vera Crvenčanin-Kulenović, ministar kulture Nebojša Bradić i akademik Matija Bećković, a svečanosti su prisustvovali i ćerka Biljana Kulenović, pisac Dobrica Ćosić i brojni prijatelji i poštovaoci. „Na današnji dan navršava se 100 godina od rođenja Kulenovića. U godini knjige i jezika, obeležavamo mesto na kome je u Beogradu živeo i odakle je odlazio na svakodnevnu šetnju književnim Beogradom. Ploča na zidu, nas koji ovuda prolazimo, uvek će podsećati da ponovo otkrivamo delo velikog stvaraoca Kulenovića”, istakao je Bradić.

Bećković je za Kulenovića rekao da je bio „najrođeniji sin srpskog jezika, pesnik najsrpskijeg antifašističkog krika, ne samo u Drugom svetskom ratu, nego za sva vremena”. „Kada bi bilo umesnije da se to kaže, nego na njegov stoti rođendan, kada Beograd i Srbija na zgradu u kojoj je živeo postavljaju spomen-ploču u njegovu i svoju čast i slavu. Spomen-ploča Kulenoviću je novi ukras na obrazu Beograda. Nema grada koji se ne bi ponosio takvim sugrađaninom, ni zgrade koja se ne bi dičila takvim znamenjem”, istakao je Bećković.

Kulenović je rođen 2. septembra 1910. u Bosanskom Petrovcu. U Travniku je završio Jezuitsku gimnaziju, a zatim je studirao pravo na Zagrebačkom univerzitetu. Godine 1941. stupio je u prvi partizanski odred Bosanske Krajine. U ratu je pisao poeme, uređivao listove „Bosanski udarnik”, „Glas” i „Oslobođenje”.

Odmah posle rata postao je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu. Uređivao je „Pregled”, „Književne novine” i „Novu misao”. Jedno vreme bio je dramaturg Narodnog pozorišta u Mostaru, urednik u beogradskoj „Prosveti”. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1965. godine, a za redovnog 1974. Umro je 25. januara 1978. u Beogradu.

Najvažnija dela su mu poema „Stojanka, majka Knežopoljka” (1945), komedije „Delidba”, „Večera”, „A šta sad?” (1947), poema „Ševa” (1952), „Soneti” (1968), pripovetke „Divanhana” (1972), priče za decu „Gromovo đule” (1975), roman „Ponornica” (1977).

Izradu spomen-ploče, povodom veka od rođenja Skendera Kulenovića, finansirali su Ministarstvo kulture Srbije i Opština Stari grad.