Бошњаци не дају зграду Богословије

Од нашег дописника
Сарајево, 2. септембра – Када су пре три месеца представници власти у Федерацији БиХ, заједно са високим представником Валентином Инцком и његовим, сада већ бившим, замеником Рафијем Грегоријаном потписали протокол о изградњи нове зграде Економског факултета у Сарајеву, тај чин представљен је као „пример позитивног става према враћању имовине верским заједницама” и као „доказ да Сарајево искрено негује атмосферу толеранције, јачања међусобног поверења и поштовања људских права”. То је, уједно, била и порука Српској православној цркви (СПЦ) да ће напокон вратити зграду Богословије у центру Сарајева која јој је отета у процесу комунистичке национализације и коју годинама незаконито користи Економски факултет.
Међутим, министар науке и образовања Кантона Сарајево Сафет Кешо потврдио је пре два дана да од најављене изградње зграде Економског факултета нема ништа, јер за то „нема пара” што, практично, значи да ништа нема ни од обећаног враћања Богословије у власништво СПЦ-а. Тако је прича о вишедеценијској борби СПЦ-а да на легалан начин дође до своје имовине поново враћена на почетак.
Високи представник Валентин Инцко није реаговао на изјаву кантоналног министра иако је, одмах након што се укључио у решавање овог проблема, изричито наглашавао да се „та имовина мора вратити власнику” због, како је рекао „симболике и поштења”.
Представници Српске православне цркве нису изненађени најновијим развојем ситуације, кажу да ништа друго нису ни очекивали.
„Нисмо ни сумњали да неће бити помака, односно да ће се ситуација одвијати другачије у односу на претходни период. Ово је игра без граница”, рекао је за наш лист парох сарајевски Вања Јовановић.
Зграда Богословског факултета у Сарајеву је само део имовине која је пре више од пола века отета Српској православној цркви, а чија вредност, према неким проценама, превазилази стотине милиона марака. Осим Богословије грунт СПЦ-а је, између осталог, и сарајевска дворана „Зетра” која је направљена на православном гробљу, затим овдашње зграде Парламентарне скупштине БиХ и Савета министара БиХ које су, такође, на српској земљи, као и стамбена зграда са педесетак станова која се налази усред Башчаршије.
Душанка Станишић