Тајне малих сигнала завођења

Откако се древни човек усправио и почео да хода, он не може да приђе припаднику своје врсте а да му не покаже одлике свог пола. Свака контура шаље специфичне сигнале очима радозналих посматрача. Женске груди, бокови, бутине, струк – све ове мушком оку неодољиве линије кроз историју биле су скриване или истицане гардеробом. Данашња представа о пристојно одевеној жени оставља нам више простора за експериментисање и изражавање сопствене индивидуалности. Одећа коју носимо, начин на који седимо или ходамо говоре нешто о нама. Нема те одеће коју смо обукли а да њоме не дајемо неке друштвене знакове. Сваки костим прича суптилну причу о особи која га носи: кратка сукња или закопчана кошуља, равна ципела или високе потпетице, количина шминке и детаљи представљају наш стил, односно људима око нас пружају одређене информације о нашим интересовањима, отворености, комуникативности... Ипак, не би требало пренаглити са доношењем мишљења о некоме, јер гардероба само наговештава неке особине.

Осим одевања, обратите пажњу на неме (невербалне) поруке тела. Оне нам често откривају много више него што преносе речи. Покрети тела говоре о нашим особинама, склоностима и намерама, и веома су важне за формирање првог утиска или слике о себи коју желимо да прикажемо другима. Ипак, сваки говор, па тако и говор тела, треба посматрати у контексту у којем је изречен.

Ево и неколико сигнала које сте сигурно доживели и препознали, можда само нисте на тај начин размишљали о њима:

ОСМЕХ: Реч је о најједноставнијем, најуочљивијем и најснажнијем говору тела. Осмех је показатељ самопоуздања, позитивног става, добре воље и оставља утисак да сте неко с ким је забавно.

ОЧИ: Снажан и узбудљив, контакт очима је врло добро оружје завођења. Директан контакт очима показује самопоуздање, вашу заинтересованост за особу коју гледате и оно што она говори.

ИГРА УСНАМА: Загонетно смешкање и додиривање усана упућује на жељу за љубљењем.

БЛИЗИНА: Сваки човек око себе има невидљиви мехур личног простора. Уколико нам неко приђе ближе него што смо то на несвесном нивоу одредили, осетићемо непријатност. Зато је ово просторно понашање јасан и лако уочљив сигнал за допадање.

Човек не може свесно да утиче на телесне знакове или да их као речи стави у функцију својих циљева. Црвенило, бледило, чешкање, цупкање, прекрштање ногу, додиривање носа, трептање је нешто на шта не можемо свесно утицати, то су они мали сигнали које шаљемо а на основу којих неко други треба да процени какав корак према нама треба да направи. Уосталом, ко зна колико пута сте већ доживели да вас згодни сапутник на дугом путовању изненади позивом на кафу, а ви га нисте, тако рећи, честито ни погледали. Ради се о томе да сте му веома дуго слали сигнале рукама, уснама, покретом главе, забацивањем косе... Мушкарци, нарочито неки, тако добро познају тајни говор ових знакова и тренутно реагују на њих.