Енергетски губитак од 500 милијарди долара

Предлог Мартија Ахтисарија, специјалног изасланика УН, да "сва имовина косовских јавних предузећа припадне властима у Приштини" нанела би велики ударац Електропривреди Србије. Енергетски стручњаци процењују да је Србија уложила у геолошка истраживања, рударску експлоатацију и изградњу термоелектрана у јужној српској покрајини више десетина милијарди долара. Рачунајући и наслаге угља, према грубим проценама експерата енергетски ресурси Космета се процењују на 500 милијарди долара!  

Надлежни у ЕПС-у истичу да је тешко проценити вредност имовине тог јавног предузећа на Косову и Метохији, али је сигурно да њихова вредност није мања од три милијарде долара. Међутим, због њиховог нестручног управљања после 1999. године та вредност је преполовљена.

Тренутно се, иначе, на списку радника у систему електропривреде на Космету налази 5.305 људи, од којих 2.208 радника живи у покрајини, док 3.097 живи у другим деловима Србије. Данас на Космету, међутим, у стварности ради свега 250 радника, запослених на пословима одржавања система дистрибуције у српским срединама. Због тога су рестрикције, које зими трају и по неколико сати дневно, разлог што је већина насеља у мраку. Тако је, на пример, само протекле недеље на Космету произведено од 10 до 16 милиона киловат-сати електричне енергије, а најмање зимске потребе су око 18 милиона киловат-сати. Док су наши стручњаци управљали енергетским комплексима у покрајини, дневно је произвођено око 22 милиона киловат-сати струје.

За тешку енергетску ситуацију на Космету, Агрон Дида, заменик министра енергетике и рударства Владе Косова, у интервјуу за "Косово прес", оптужио је недавно – Србију! Наиме, он каже да "у деведесетим годинама прошлог века није улагано у енергетске потенцијале на Космету" и да је уз то "Србија немилосрдно и непрофесионално трошила и експлоатисала лежишта лигнита". Додуше, Дида је за лошу енергетску ситуацију окривио и Унмик администрацију која није спровела очекивани развој. Да би се изашло из садашње ситуације покрајинско министарство енергетике расписало је међународни конкурс за изградњу термоелектране "Косово Ц", ремонт "Косова А" и отварање копа "Сибовци". Како "Политика" сазнаје, у игри за ову инвестицију остала су три конзорцијума : "Чез" и АЕС, Енел-Сенакап, NBW-WGI и компанија RWE. Победник на тендеру мораће да обави ревитализацију блокова термоелектране "Косово А", којима би продужио век за најмање 15 година. Други део овог пројекта је изградња нове термоелектране "Косово Ц", снаге 2.100 мегавата, која би годишње производила 13,6 милијарди киловат-сати годишње. То значи да ће инвеститор, по садашњим ценама струје од шест евроценти по киловат-сату, годишње имати промет од око 800 милиона евра. Стручњаци процењују да су за становнике Космета довољне садашње термоелектране, а да ће ова фабрика струје производити искључиво за извоз. 

На Косову и Метохији резерве угља, које чине 76 одсто укупних резерви угља у Републици, представљају окосницу развоја енергетике у Србији и југоисточној Европи. До 1999. године и доласка Унмика, са површинских копова "Белаћевац" и "Добро село" и термоелектрана "Косово А" и "Косово Б", откопано је мање од два процента резерви косметског басена који се процењују на 12,7 милијарди тона. Ту није урачунат метохијски, где леже две милијарде тона лигнита и дренички басен у коме има нешто мање од милијарду. Ова два басена добијају на важности уколико се зна да у њима експлоатација није ни започета!

Иначе, први већи термоенергетски објекти изграђени у Србији били су у Косову и Метохији. То су данашње електране "Косово А" и "Косово Б". Када је 1962. године почела производња електричне енергије у термоелектрани А, испоручено је тек нешто више од 73 милиона киловат-сати, да би већ следеће године та количина достигла готово пола милијарде киловат-сати (482 милиона). Производња струје је годинама константно расла и достигла максималних 3,8 милијарди киловат-сати 1984. године. Годину дана касније пуштена је у рад термоелектрана Б, да би 1988. године била остварена производња струје у обе електране од 6,1 милијарду киловат-сати. Тако висок ниво одржаван је до 1990. године када је због опструкције производња пала на 3,6 милијарди киловат-сати. Упркос санкцијама и албанском тероризму, ЕПС је успео да 1998. године произведе 4,2 милијарде киловат-сати.

Годину дана касније, после НАТО бомбардовања отвара се нова страница у раду тамошњих капацитета и производња је пала на свега 1,5 милијарди киловат-сати. После великих донација у термоелектране, преносни систем и руднике од 700 милиона евра, данас се у Косову и Метохији годишње произведе 3,6 милијарди, што је ЕПС остваривао 1976. године.