Energetski gubitak od 500 milijardi dolara

Predlog Martija Ahtisarija, specijalnog izaslanika UN, da "sva imovina kosovskih javnih preduzeća pripadne vlastima u Prištini" nanela bi veliki udarac Elektroprivredi Srbije. Energetski stručnjaci procenjuju da je Srbija uložila u geološka istraživanja, rudarsku eksploataciju i izgradnju termoelektrana u južnoj srpskoj pokrajini više desetina milijardi dolara. Računajući i naslage uglja, prema grubim procenama eksperata energetski resursi Kosmeta se procenjuju na 500 milijardi dolara!  

Nadležni u EPS-u ističu da je teško proceniti vrednost imovine tog javnog preduzeća na Kosovu i Metohiji, ali je sigurno da njihova vrednost nije manja od tri milijarde dolara. Međutim, zbog njihovog nestručnog upravljanja posle 1999. godine ta vrednost je prepolovljena.

Trenutno se, inače, na spisku radnika u sistemu elektroprivrede na Kosmetu nalazi 5.305 ljudi, od kojih 2.208 radnika živi u pokrajini, dok 3.097 živi u drugim delovima Srbije. Danas na Kosmetu, međutim, u stvarnosti radi svega 250 radnika, zaposlenih na poslovima održavanja sistema distribucije u srpskim sredinama. Zbog toga su restrikcije, koje zimi traju i po nekoliko sati dnevno, razlog što je većina naselja u mraku. Tako je, na primer, samo protekle nedelje na Kosmetu proizvedeno od 10 do 16 miliona kilovat-sati električne energije, a najmanje zimske potrebe su oko 18 miliona kilovat-sati. Dok su naši stručnjaci upravljali energetskim kompleksima u pokrajini, dnevno je proizvođeno oko 22 miliona kilovat-sati struje.

Za tešku energetsku situaciju na Kosmetu, Agron Dida, zamenik ministra energetike i rudarstva Vlade Kosova, u intervjuu za "Kosovo pres", optužio je nedavno – Srbiju! Naime, on kaže da "u devedesetim godinama prošlog veka nije ulagano u energetske potencijale na Kosmetu" i da je uz to "Srbija nemilosrdno i neprofesionalno trošila i eksploatisala ležišta lignita". Doduše, Dida je za lošu energetsku situaciju okrivio i Unmik administraciju koja nije sprovela očekivani razvoj. Da bi se izašlo iz sadašnje situacije pokrajinsko ministarstvo energetike raspisalo je međunarodni konkurs za izgradnju termoelektrane "Kosovo C", remont "Kosova A" i otvaranje kopa "Sibovci". Kako "Politika" saznaje, u igri za ovu investiciju ostala su tri konzorcijuma : "Čez" i AES, Enel-Senakap, NBW-WGI i kompanija RWE. Pobednik na tenderu moraće da obavi revitalizaciju blokova termoelektrane "Kosovo A", kojima bi produžio vek za najmanje 15 godina. Drugi deo ovog projekta je izgradnja nove termoelektrane "Kosovo C", snage 2.100 megavata, koja bi godišnje proizvodila 13,6 milijardi kilovat-sati godišnje. To znači da će investitor, po sadašnjim cenama struje od šest evrocenti po kilovat-satu, godišnje imati promet od oko 800 miliona evra. Stručnjaci procenjuju da su za stanovnike Kosmeta dovoljne sadašnje termoelektrane, a da će ova fabrika struje proizvoditi isključivo za izvoz. 

Na Kosovu i Metohiji rezerve uglja, koje čine 76 odsto ukupnih rezervi uglja u Republici, predstavljaju okosnicu razvoja energetike u Srbiji i jugoistočnoj Evropi. Do 1999. godine i dolaska Unmika, sa površinskih kopova "Belaćevac" i "Dobro selo" i termoelektrana "Kosovo A" i "Kosovo B", otkopano je manje od dva procenta rezervi kosmetskog basena koji se procenjuju na 12,7 milijardi tona. Tu nije uračunat metohijski, gde leže dve milijarde tona lignita i drenički basen u kome ima nešto manje od milijardu. Ova dva basena dobijaju na važnosti ukoliko se zna da u njima eksploatacija nije ni započeta!

Inače, prvi veći termoenergetski objekti izgrađeni u Srbiji bili su u Kosovu i Metohiji. To su današnje elektrane "Kosovo A" i "Kosovo B". Kada je 1962. godine počela proizvodnja električne energije u termoelektrani A, isporučeno je tek nešto više od 73 miliona kilovat-sati, da bi već sledeće godine ta količina dostigla gotovo pola milijarde kilovat-sati (482 miliona). Proizvodnja struje je godinama konstantno rasla i dostigla maksimalnih 3,8 milijardi kilovat-sati 1984. godine. Godinu dana kasnije puštena je u rad termoelektrana B, da bi 1988. godine bila ostvarena proizvodnja struje u obe elektrane od 6,1 milijardu kilovat-sati. Tako visok nivo održavan je do 1990. godine kada je zbog opstrukcije proizvodnja pala na 3,6 milijardi kilovat-sati. Uprkos sankcijama i albanskom terorizmu, EPS je uspeo da 1998. godine proizvede 4,2 milijarde kilovat-sati.

Godinu dana kasnije, posle NATO bombardovanja otvara se nova stranica u radu tamošnjih kapaciteta i proizvodnja je pala na svega 1,5 milijardi kilovat-sati. Posle velikih donacija u termoelektrane, prenosni sistem i rudnike od 700 miliona evra, danas se u Kosovu i Metohiji godišnje proizvede 3,6 milijardi, što je EPS ostvarivao 1976. godine.