Чип на дијаманту, шта ће рећи Наоми

Жене су их одувек привијале уз груди, као најдражег пријатеља. Наоми Кембел је то на суду изокола признала, правдајући се да није знала колико су драгоцени.

У чему је тајна?

Блештави каменчићи освојиће ускоро, најавили су амерички научници, и срца суперкомпјутера, обрађујући и чувајући милионима пута више података од данашњих са силицијумским чиповима!

Танушни листићи дијаманта, једног од три појавна облика угљеника (остала два су графит и фулерен), прошарани су хиљадама азотових атома на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари и у Националној лабораторији „Лоренс Беркли“. Стручњаци су их сместили у безброј мајушних рупа претворивши драго камење у електронске проводнике. Замислите само: пречник атома је, у просеку, од 0,1 до 0,5 милионитих делића милиметра (од 0,1 до 0,5 нанометара).

Азот одвајкада постоји у драгуљима, још у земљиној утроби, дајући појединима жућкасту боју. Управо то својство искоришћено је да вештачким путем буду зачињени азотовим атомима, после чега су проучавани за свакојаке намене у квантној механици.

Употребили смо познати поступак да, ако можемо тако рећи, наружимо малчице савршено лице драгог камена, објашњава Дејвид Авшалом, један од двојице предводника у необичном истраживачком подухвату.

Два напоље, један унутра

Већ на први поглед је јасно да у обзир долазе два могућа подручја примене: будући квантни рачунари и нови „паметни лекови“. Будући да суперкомпјутери засновани на квантној механици изискују изузетну тачност какве нема у природи, зато су истраживачи на дијамантским листићима начинили савршене шаре. Како су то извели?

Ласерским зраком су, најпре, избацили два атома угљеника, а потом на испражњено место убацили један атом азота. Попуњавање шупљиница текло је веома брзо: у једној секунди, чак, 4.000, а за минут су прошарали површину од неколико квадратних сантиметара. Шта су тиме добили?

Стручним језиком, додатни електрон у рупици, што ће квантном компјутеру омогућити да огромно повећа складиштење података са сваким окретајем (спином) ове субатомске честице. Када ћете моћи да купите такав рачунар?

Одговор још нико не зна.

Да ли је алем-камен и највернији пријатељ наше планете, која је женског рода?

Једну од најзапретанијих тајни – како се на Земљи зачео живот – научници са Универзитета Улм (Немачка) пре две године одгонетнули су пажљивим испитивањем (и посматрањем) драгуља. На драгом камењу милијардама година раније владали су повољни услови за отпочињање хемијских збивања (реакција) која су претходила појави првих микроорганизама.

Пријатељ живота

Учени људи годинама распредају да ли су се најстарији облици живе твари закували у прадавној супи првобитних хемијских састојака, али нико поуздано не зна како су се најпростије аминокиселине – познате под именом „циглице живота“ – спојиле и објединиле у сложене полимере који су послужили као темељ потоњег стварања.

Дијаманти представљају кристални облик угљеника који претходи најстаријем знаном животу на Земљи. У бројним лабораторијским проверама уочено је да је природно драго камење, излагано водонику, образовало кристалне слојеве воде на својој површини. Уједно је измерена електрична проводљивост која је, према претпоставкама, одиграла кључну улогу у покретању (и убрзавању) хемијских реакција неопходних за прво животодавно порекло.

Када су се најједноставнији молекули ухватили за површину дијаманата прекривених водоником у атмосфери ране Земље, пре неколико милијарди година, доцнија геохемијска збивања била су довољна да уобличе сложеније органске молекуле који су, по свему судећи, уродили животом.

А како настаје драго камење?

Уобичајено на великим дубинама излагањем угљеника јакој топлоти и високом притиску. Захваљујући низу вулканских ригања у раздобљу од пре милијарду до сто милиона година доспели су ближе површини, одакле се лакше ископавају.

Недавно су научници објавили да на појединим планетама Сунчеве породице постоје „мора дијаманата“. Не трљајте очи у неверици, добро сте прочитали. Шта ли је на то рекла Наоми Кембел?

Станко Стојиљковић