Од 10. јуна 1999. године, односно од доласка Кфора и Унмика на Косово и Метохију, па све до данас – српска имовина на Косову и Метохији остала је, реално, без икакве заштите. Такво мишљење могу да поткрепе многобројни подаци, али је међу њима, ваљда, довољан само овај: у наведеном раздобљу у нашој јужној покрајини је узурпирано – милион катастарских парцела обрадивог земљишта, ливада и шума које припадају Србима. Много пре него што је донето решење о коначном статусу, на Космету је, сем тога, започет и процес приватизације. Потпуно нелегално приватизацију спроводе Унмик, привремене институције самоуправе и Косовска поверилачка агенција, па се и на тај начин практично отима знатна имовина српских предузећа, оних која су оснивала предузећа на Космету или су пак улагала у њихов развој. Поврх тога су и Србима који су били запослени у сада приватизованим предузећима на Космету такође узурпирана права која им припадају, јер нису добили накнаду из приватизационих прихода.

О заштити српске имовине на Космету, њеној узурпацији и отимачини, као и заштити својинских права Срба, практично се није расправљало на прошлогодишњим преговорима у Бечу. Својинским и економским проблемима била је у ствари посвећена само једна седница, на којој су представници Уносека (Ахтисаријев тим) и косметских Албанаца тражили да се једино расправља о спољном дугу Космета, односно учешћу тог дуга у спољном дугу Србије. Заштита српске имовине, као и спорна, нелегална приватизација на Космету, није никада била на дневном реду. 

Крајем прошле године српски преговарачки тим је зато Уносеку упутио документ о принципима за решавање својинских и економских проблема на Космету. Уместо реаговања на тај документ уследио је предлог Мартија Ахтисарија у коме су својински и економски проблеми, ако се изузме питање валуте и централне банке, "смештени" углавном у – анексе. Посебан анекс (број шест) добио је спољни дуг Косова. У њему се између осталог каже: "Косово ће преузети свој дуг у међународном дугу Србије. Дуг обухвата дугове ММФ-у, Париском и Лондонском клубу поверилаца. Отплата дуга решиће се у преговорима Косова и Србије. Ако се не договоре у року од годину дана, одредиће се међународна арбитража."

Власничка права у предузећима у јавном власништву пренеће се, наводи Ахтисари, на Косово, док ће старатељство над предузећима у друштвеном власништву и над њиховом имовином имати институција која ће наследити Косовску поверилачку агенцију (КПА).

Уредбе о приватизацији, донете од 2002. године па до данас, примењиваће се, по том предлогу, и убудуће, али допуњене. Ахтисари је тако, на посредан начин, легализовао промену власничке структуре на Космету, коју су нелегално обавили Унмик и КПА, уз дискриминацију својинских права Срба и српских предузећа.

У Ахтисаријевом анексу о имовини и архивама каже се да ће се нова институција, која ће наследити КПА у доношењу својих одлука, руководити принципима из Европске конвенције о људским правима и слободама. А ако нека одлука не буде у складу са њом, надлежан је Врховни суд Косова. Међународни суд у Стразбуру се не помиње, иако се зна да је он у Европи, па ваљда и за Србију, крајња инстанца за овакве случајеве.

Највише предлога српског преговарачког тима Ахтисари је прихватио из домена имовине и права Српске православне цркве. У анексима је дат списак манастира који ће имати посебну заштиту. У прву групу спадају најзначајнији манастири, који су и до сада имали заштиту Кфора. У другој групи штитиће се манастири у пречнику од сто метара, а у трећој на простору од 50 метара?!

Занимљиво је да у списку сакралних објеката који ће се штитити нема Богородице Љевишке, која је спаљена у ескалацији албанског насиља од 17. марта 2004. године. Иначе, Богородицу Љевишку УНЕСКО је прогласио за културно добро од светског значаја... Добро је, ипак, што је у Ахтисаријевим анексима наведено да ће се обавити реституција имовине СПЦ.

У органима управљања у будућим институцијама на Косову Ахтисари предвиђа учешће међународних представника и представника Албанаца. Ретко се помињу представници невећинских заједница. Србе Ахтисари нигде не помиње!

Вредност српске имовине на Космету мери се, међутим, милијардама евра. То је, свакако, више него довољан разлог за наш преговарачки тим, али и државни врх и дипломатију, да наставе са захтевима да се проблему својинских и економских питања поклони дужна пажња у наставку преговора о Космету, али и да издејствују решења која су заиста у складу са Европском конвенцијом о људским правима.