Od 10. juna 1999. godine, odnosno od dolaska Kfora i Unmika na Kosovo i Metohiju, pa sve do danas – srpska imovina na Kosovu i Metohiji ostala je, realno, bez ikakve zaštite. Takvo mišljenje mogu da potkrepe mnogobrojni podaci, ali je među njima, valjda, dovoljan samo ovaj: u navedenom razdoblju u našoj južnoj pokrajini je uzurpirano – milion katastarskih parcela obradivog zemljišta, livada i šuma koje pripadaju Srbima. Mnogo pre nego što je doneto rešenje o konačnom statusu, na Kosmetu je, sem toga, započet i proces privatizacije. Potpuno nelegalno privatizaciju sprovode Unmik, privremene institucije samouprave i Kosovska poverilačka agencija, pa se i na taj način praktično otima znatna imovina srpskih preduzeća, onih koja su osnivala preduzeća na Kosmetu ili su pak ulagala u njihov razvoj. Povrh toga su i Srbima koji su bili zaposleni u sada privatizovanim preduzećima na Kosmetu takođe uzurpirana prava koja im pripadaju, jer nisu dobili naknadu iz privatizacionih prihoda.

O zaštiti srpske imovine na Kosmetu, njenoj uzurpaciji i otimačini, kao i zaštiti svojinskih prava Srba, praktično se nije raspravljalo na prošlogodišnjim pregovorima u Beču. Svojinskim i ekonomskim problemima bila je u stvari posvećena samo jedna sednica, na kojoj su predstavnici Unoseka (Ahtisarijev tim) i kosmetskih Albanaca tražili da se jedino raspravlja o spoljnom dugu Kosmeta, odnosno učešću tog duga u spoljnom dugu Srbije. Zaštita srpske imovine, kao i sporna, nelegalna privatizacija na Kosmetu, nije nikada bila na dnevnom redu. 

Krajem prošle godine srpski pregovarački tim je zato Unoseku uputio dokument o principima za rešavanje svojinskih i ekonomskih problema na Kosmetu. Umesto reagovanja na taj dokument usledio je predlog Martija Ahtisarija u kome su svojinski i ekonomski problemi, ako se izuzme pitanje valute i centralne banke, "smešteni" uglavnom u – anekse. Poseban aneks (broj šest) dobio je spoljni dug Kosova. U njemu se između ostalog kaže: "Kosovo će preuzeti svoj dug u međunarodnom dugu Srbije. Dug obuhvata dugove MMF-u, Pariskom i Londonskom klubu poverilaca. Otplata duga rešiće se u pregovorima Kosova i Srbije. Ako se ne dogovore u roku od godinu dana, odrediće se međunarodna arbitraža."

Vlasnička prava u preduzećima u javnom vlasništvu preneće se, navodi Ahtisari, na Kosovo, dok će starateljstvo nad preduzećima u društvenom vlasništvu i nad njihovom imovinom imati institucija koja će naslediti Kosovsku poverilačku agenciju (KPA).

Uredbe o privatizaciji, donete od 2002. godine pa do danas, primenjivaće se, po tom predlogu, i ubuduće, ali dopunjene. Ahtisari je tako, na posredan način, legalizovao promenu vlasničke strukture na Kosmetu, koju su nelegalno obavili Unmik i KPA, uz diskriminaciju svojinskih prava Srba i srpskih preduzeća.

U Ahtisarijevom aneksu o imovini i arhivama kaže se da će se nova institucija, koja će naslediti KPA u donošenju svojih odluka, rukovoditi principima iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama. A ako neka odluka ne bude u skladu sa njom, nadležan je Vrhovni sud Kosova. Međunarodni sud u Strazburu se ne pominje, iako se zna da je on u Evropi, pa valjda i za Srbiju, krajnja instanca za ovakve slučajeve.

Najviše predloga srpskog pregovaračkog tima Ahtisari je prihvatio iz domena imovine i prava Srpske pravoslavne crkve. U aneksima je dat spisak manastira koji će imati posebnu zaštitu. U prvu grupu spadaju najznačajniji manastiri, koji su i do sada imali zaštitu Kfora. U drugoj grupi štitiće se manastiri u prečniku od sto metara, a u trećoj na prostoru od 50 metara?!

Zanimljivo je da u spisku sakralnih objekata koji će se štititi nema Bogorodice Ljeviške, koja je spaljena u eskalaciji albanskog nasilja od 17. marta 2004. godine. Inače, Bogorodicu Ljevišku UNESKO je proglasio za kulturno dobro od svetskog značaja... Dobro je, ipak, što je u Ahtisarijevim aneksima navedeno da će se obaviti restitucija imovine SPC.

U organima upravljanja u budućim institucijama na Kosovu Ahtisari predviđa učešće međunarodnih predstavnika i predstavnika Albanaca. Retko se pominju predstavnici nevećinskih zajednica. Srbe Ahtisari nigde ne pominje!

Vrednost srpske imovine na Kosmetu meri se, međutim, milijardama evra. To je, svakako, više nego dovoljan razlog za naš pregovarački tim, ali i državni vrh i diplomatiju, da nastave sa zahtevima da se problemu svojinskih i ekonomskih pitanja pokloni dužna pažnja u nastavku pregovora o Kosmetu, ali i da izdejstvuju rešenja koja su zaista u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.