Црна Гора не броји запослене „мањинце”

Од нашег сталног дописника
Подгорица, 6. септембра – До краја године први пут у Црној Гори знаће се колико је припадника мањинских народа заступљено у државним органима, саопштио је данас министар за људска и мањинска права Ферхат Диноша.
„Главни пројекат Министарства у четвртом кварталу ове године је припрема Информације о заступљености мањина у јавним службама, органима државне власти и локалне самоуправе у Црној Гори. Настојаћемо да кажемо свим људима који траже посао да ће то што буду изнели националну припадност бити приоритет и никако другачије, да ће се сматрати плусом за оног ко тражи посао да истакне и националну припадност”, рекао је на данашњој конференцији за новинаре Диноша.
Уколико резултати, како је рекао Диноша, који би требало да буду објављени у првој половини наредне године, покажу да заступљеност мањинских народа у државним органима не одговара заступљености у црногорском становништву, „Влада ће порадити на томе да ту слику поправља”.
Министарство је, како је казао, 1999. и 2003. године покушало да прикупи информације о броју запослених припадника мањина у органима државне и локалне управе, као и судске власти.
„У оба покушаја главна препрека у добијању релевантних података је била могућност да се испитаници не морају определити у националном смислу. Новим законским решењима створене су претпоставке за добијање релевантних и поузданих података о националној структури државних службеника и намештеника”, појаснио је министар.(/slika2)
Директор Управе за кадрове Светлана Вуковић казала је да у том органу покушавају до тих података доћи на основу података из радно-професионалних биографија (си-ви), који је обавезан документ током пријаве за посао.
„Сваки кандидат се може изјаснити у погледу националне припадности, ми нудимо си-ви као један од механизама, на основу ког ћемо настојати да добијемо податке о националној припадности”, рекла је она.
Вуковићева је навела да се, на последњем огласу за 57 државних органа, од 1476 кандидата, 1051 није изјаснио о националној припадности.
Она је објаснила да се веома мало људи изјасни о националној припадности, због чега сматрају да, у оквиру обавезне документације, тај податак неће изостати.
Вуковићева је казала да у Управи неки запослени нису желели да се изјасне, јер су им, на пример, родитељи припадници две националне заједнице.

Новица Ђурић