САНДА РАШКОВИЋ-ИВИЋ

Највећи терет вишедеценијског развоја АП Косова и Метохије (КиМ) поднела је српска привреда и грађани Србије који су живели ван подручја КиМ. Ту чињеницу не може да засени никаква политичка тектоника или опсена.
До 1999. на КиМ било је 837 предузећа од којих 39 са државним, 309 a.д. и д.о.о. и 489 друштвених, или друштава капитала у друштвеној својини. Учешће капитала у овим предузећима износи: 30 одсто државни, Фонд за развој 15, предузећа са седиштем у Србији ван КиМ 10, а 5 одсто капитала припада власницима из бивших република СФРЈ без Србије. Преостали капитал, 40 одсто, јесте друштвени.

Унмик процес власничке трансформације привредних субјеката, преко Косовске поверилачке агенције, спроводи путем тендера, ликвидација и реструктурирања без претходног идентификовања и објављивања власничких и поверилачких права. На делу је, наиме, черупање и отимачина туђе имовине, без икаквог обештећења власника који су ван подручја КиМ.

У државном власништву су непокретности, и то: 24.500 хектара пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта; 1,24 милиона квадратних метара службених зграда; 145.000 квадрата пословних и 25.000 квадрата стамбених зграда; четири хиљаде квадрата објеката посебне намене и још 750.000 квадратних метара других грађевинских објеката. Овај део државне имовине процењен је још 2003. на око 220 милиона евра.

Приликом целокупног сагледавања имовинских права важно је осврнути се и на војну имовину која у непокретностима и земљишту износи око 4,5 милиона квадратних метара само за војни аеродром код Приштине. То би у процени вредности само овог дела војне имовине значило да је реч од око 95 милиона евра. Сигурно је и то да у попису имовине посебну пажњу представља део о природним ресурсима и богатству. Утврђено је да у басенима КиМ има најмање око 8,3 милијарди тона лигнита, колико тврди Унмик, мада наше процене говоре да је реч о количини од 14 милијарди. Билансне резерве олова и цинка процењене су на најмање 7, а резерве никла и кобалта на 13,3 милиона тона. Резерве руде боксита процењене су на 1,7, а магнезита на 5,4 милиона тона. На територији КиМ експлоатишу се и руде: сребра, гвожђа, кобалта, али и ретки минерали – индијум, кадмијум, германијум, талијум и галијум. Ова налазишта недовољно су истражена, као и налазишта злата, платине и бакра. Светска банка проценила је минералне резерве КиМ на 13,5 милијарди евра.

Подручје КиМ је у читавом периоду после Другог светског рата имало посебан третман у економској и развојној политици Србије и СФРЈ. У периоду од 1961. до 1990. на КиМ је преливено око десет милијарди долара. Реч је истовремено и о инвестицијама, али и у допунским средствима за бесповратно финансирање, читавом низу додатних мера и олакшица. Речју, можемо говорити о привилегованости једног подручја коме је политички амбијент осигуравао енорман прилив финансијских и економских средстава. Имајући у виду да су одређена средства долазила и из Фонда федерације, допринос Србије достиже 50 одсто, а томе треба придружити и непосредне инвестиције предузећа из осталог дела Србије из којих су реализовани бројни пројекти. Србија је 1990. увела посебан допринос за развој, и за само две године издвојила је за КиМ 10 милијарди динара. Због санкција и лоше економске ситуације Србија, после тога није била у ситуацији да интензивно инвестира, али је ипак до 1998. године Фонд за развој доставио КиМ 87,8, а Дирекција за путеве додатних 89,25 милиона немачких марака. Извесно је, наиме, да обавезе КиМ према фонду Србије за подстицање бржег развоја недовољно развијених износе више од пет милијарди долара. Предузећа из Србије имају на КиМ 1.358 објеката, при чему само ПТТ 130, ЖТП 55, ЕПС 18, Србијашуме 45. Процена вредности имовине јавних предузећа још једна је ставка која треба да послужи реалнијем прегледу размера привредног и економског улагања Србије на Космет. Илустрације ради, само је имовина ЕПС процењена на 2,7 милијарди евра.

После 1999. са КиМ је избегло више од 30.000 српских породица чија се имовина процењује на најмање 4 милијарде долара. Овоме треба додати и да укупан косовскометохијски дуг према  Париском и Лондонском клубу поверилаца, међународним финансијским организацијама и осталим владама износи око 1,3 милијарде долара.