SANDA RAŠKOVIĆ-IVIĆ

Najveći teret višedecenijskog razvoja AP Kosova i Metohije (KiM) podnela je srpska privreda i građani Srbije koji su živeli van područja KiM. Tu činjenicu ne može da zaseni nikakva politička tektonika ili opsena.
Do 1999. na KiM bilo je 837 preduzeća od kojih 39 sa državnim, 309 a.d. i d.o.o. i 489 društvenih, ili društava kapitala u društvenoj svojini. Učešće kapitala u ovim preduzećima iznosi: 30 odsto državni, Fond za razvoj 15, preduzeća sa sedištem u Srbiji van KiM 10, a 5 odsto kapitala pripada vlasnicima iz bivših republika SFRJ bez Srbije. Preostali kapital, 40 odsto, jeste društveni.

Unmik proces vlasničke transformacije privrednih subjekata, preko Kosovske poverilačke agencije, sprovodi putem tendera, likvidacija i restrukturiranja bez prethodnog identifikovanja i objavljivanja vlasničkih i poverilačkih prava. Na delu je, naime, čerupanje i otimačina tuđe imovine, bez ikakvog obeštećenja vlasnika koji su van područja KiM.

U državnom vlasništvu su nepokretnosti, i to: 24.500 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta; 1,24 miliona kvadratnih metara službenih zgrada; 145.000 kvadrata poslovnih i 25.000 kvadrata stambenih zgrada; četiri hiljade kvadrata objekata posebne namene i još 750.000 kvadratnih metara drugih građevinskih objekata. Ovaj deo državne imovine procenjen je još 2003. na oko 220 miliona evra.

Prilikom celokupnog sagledavanja imovinskih prava važno je osvrnuti se i na vojnu imovinu koja u nepokretnostima i zemljištu iznosi oko 4,5 miliona kvadratnih metara samo za vojni aerodrom kod Prištine. To bi u proceni vrednosti samo ovog dela vojne imovine značilo da je reč od oko 95 miliona evra. Sigurno je i to da u popisu imovine posebnu pažnju predstavlja deo o prirodnim resursima i bogatstvu. Utvrđeno je da u basenima KiM ima najmanje oko 8,3 milijardi tona lignita, koliko tvrdi Unmik, mada naše procene govore da je reč o količini od 14 milijardi. Bilansne rezerve olova i cinka procenjene su na najmanje 7, a rezerve nikla i kobalta na 13,3 miliona tona. Rezerve rude boksita procenjene su na 1,7, a magnezita na 5,4 miliona tona. Na teritoriji KiM eksploatišu se i rude: srebra, gvožđa, kobalta, ali i retki minerali – indijum, kadmijum, germanijum, talijum i galijum. Ova nalazišta nedovoljno su istražena, kao i nalazišta zlata, platine i bakra. Svetska banka procenila je mineralne rezerve KiM na 13,5 milijardi evra.

Područje KiM je u čitavom periodu posle Drugog svetskog rata imalo poseban tretman u ekonomskoj i razvojnoj politici Srbije i SFRJ. U periodu od 1961. do 1990. na KiM je preliveno oko deset milijardi dolara. Reč je istovremeno i o investicijama, ali i u dopunskim sredstvima za bespovratno finansiranje, čitavom nizu dodatnih mera i olakšica. Rečju, možemo govoriti o privilegovanosti jednog područja kome je politički ambijent osiguravao enorman priliv finansijskih i ekonomskih sredstava. Imajući u vidu da su određena sredstva dolazila i iz Fonda federacije, doprinos Srbije dostiže 50 odsto, a tome treba pridružiti i neposredne investicije preduzeća iz ostalog dela Srbije iz kojih su realizovani brojni projekti. Srbija je 1990. uvela poseban doprinos za razvoj, i za samo dve godine izdvojila je za KiM 10 milijardi dinara. Zbog sankcija i loše ekonomske situacije Srbija, posle toga nije bila u situaciji da intenzivno investira, ali je ipak do 1998. godine Fond za razvoj dostavio KiM 87,8, a Direkcija za puteve dodatnih 89,25 miliona nemačkih maraka. Izvesno je, naime, da obaveze KiM prema fondu Srbije za podsticanje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih iznose više od pet milijardi dolara. Preduzeća iz Srbije imaju na KiM 1.358 objekata, pri čemu samo PTT 130, ŽTP 55, EPS 18, Srbijašume 45. Procena vrednosti imovine javnih preduzeća još jedna je stavka koja treba da posluži realnijem pregledu razmera privrednog i ekonomskog ulaganja Srbije na Kosmet. Ilustracije radi, samo je imovina EPS procenjena na 2,7 milijardi evra.

Posle 1999. sa KiM je izbeglo više od 30.000 srpskih porodica čija se imovina procenjuje na najmanje 4 milijarde dolara. Ovome treba dodati i da ukupan kosovskometohijski dug prema  Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, međunarodnim finansijskim organizacijama i ostalim vladama iznosi oko 1,3 milijarde dolara.