Стрепња од нове ерупције

Ерупција вулкана испод глечера Ејафјадлајокудл на Исланду који је пролетос изазвао колапс ваздушног саобраћаја у Европи, нема никакве везе са катастрофалним невременима и поплавама у свету забележеним последњих месеци, како тврде неки од присталица теорија катастрофе. „То су потпуно одвојене ствари”, каже метеоролог Антон Мускат  из Британског метеоролошког завода при Центру за обавештавање од ширења вулканског пепела.
Али, ако нам је лакнуло због одлагања судњег дана, учесници међународног семинара „Вулкански пепео – криза 2010”, који се одржава на Саобраћајном факултету у Београду, у разговору за „Политику”, слажу се у нечем другом: Европа и свет стрепе пред следећом ерупцијом вулкана и путовањем облака пепела кроз глобални ваздушни простор.    
Португалка Паула Леал де Матос, економски експерт Евроконтрола (Европска организација за безбедност ваздушног саобраћаја) потврђује: ако није било глобалне природне катастрофе, уследила је економска. Сто хиљада летова је за недељу дана отказано у време кризе, што је један одсто летова годишње у Европи. У светској авијацији због вулканског пепела забележен је минус од 1,8 милијарди долара.
Иако су се Европа и свет пет година спремали за ерупцију исландског вулкана, ни после његовог гашења нису пронађени многи одговори, тврди Жарко Сивчев, експерт Евроконтрола за утицај вулканског пепела на управљање ваздушним саобраћајем.
– У Европи је већ постојао кризни план за случај ерупција, заснован на стратегији Светске организације за ваздушни саобраћај. Упутство је гласило: Ако негде има вулканског пепела, летите около. Али после избацивања 450 тона пепела у секунди са Исланда и хаоса који је уследио, још није откривено која је концентрација пепела у ваздуху опасна за летове. Произвођачи авионских мотора, такође, још не знају колики је утицај пепела на оштећења мотора – напомиње Сивчев.
Он је дипломирао на Саобраћајном факултету у Београду, а у Евроконтролу је од 1992. године и у Бриселу слови као један од највећих експерата за оцењивање утицаја вулканског пепела на безбедност авиосаобраћаја.
Сивчев, међутим, тврди да велика концентрација вулканског пепела у ваздуху заиста може да доведе до катастрофалних последица.
– Боинзи 747 Бритиш Ервејза и КЛМ-а ушли су у облак пепела и сви мотори су им се угасили. Оба авиона су почела да падају угашених мотора, који су приликом понирања на једвите јаде прорадили. Приликом слетања, пилоти ништа нису видели, јер је шофершајбна на кокпиту била непрозиорна од пепела – каже наш саговорник.
Према његовим речима, прогнозе о ширењу пепела су такође спорне, јер сателити не могу да разликују пепео од облака. Зато се преко специјалних компјутерских програма утврђују методе откривања пепела у ваздушном простору.
Од 14. до 21. априла ове године авиосаобраћај над Европом је био мртав. Ерупција је стала 23. маја, а пошто три месеца касније није било куљања лаве и пепела, досије вулкана пробуђеног после 200 година, затворен је 23. августа.

-----------------------------------------------

Исланд прошао најбоље

Исланђанин Сигурлеифор Кристјансон, менаџер у контроли лета зна како је живети са вулканом. Он се 15 година бави утицајем ерупција на авиосаобраћај. Његова земља прави једном годишње редовне вежбе, симулирајући опасност од ерупције.
– Ове године смо имали среће. Ветрови су, што се Исланда тиче, били повољни, јер су сав пепео односили према Европи. Свега три одсто територије Исланда је било погођено пепелом, а само једно село од 200 становника је било евакуисано. Аеродроми су радили нормално, били су затворени само 24. априла – каже Кристјансон.
 

Александар Апостоловски