Две недеље за одустајање од кредита

Иако законодавство ЕУ не предвиђа изричито услове повећања каматне стопе, односно претпоставке једностране измене каматнестопе (енгл. unilateral variation), направљен је значајан искорак, те се посебно дефинишу услови измене каматне стопе. Тако се предвиђа да поверилац може повећати номиналну каматну стопу само када је то изричито уговорено, ако су уговорени услови и дозвољен обим повећања, а повећање може бити обрачунато само ако је потрошач о томе обавештен. Народној банци Србије дато је овлашћење да пропише појединости о могућности измене каматне стопе наконзакључења уговора о потрошачком кредиту, а у складу са својим овлашћењима. На овај начин се ствара могућност да се постојећим препорукама НБС призна обавезујући карактер. Реч је о следећим препорукама: Препорука БАН 001/08 у вези са уговором о кредиту са промењивом(варијабилном) каматном стопом која зависи од промена референтне каматне стопе и (или) марже; препорука БАН 002/08 у вези са уговором о кредиту с променљивом (варијабилном) каматном стопом која зависи од пословне политике банке; препорука БАН 003/08 у вези са уговoром о кредиту с валутном клаузулом.

У наше право уводи се рок за одустанак, односно једнострани раскид уговора у корист потрошача, у року од 14 дана и без обавезе да наведе разлоге за своју одлуку, као и без обавезеплаћања накнаде у случају раскида, што је у складу са чланом 14 директиве 2008/48. С обзиром на значај рокова, посебно је предвиђено како се рачуна рок за једнострани раскид, а Народној банци Србије је дато овлашћење да пропише садржину обрасца за раскид уговора. Наравно да су наведене и кореспондентне обавезе потрошача у вези са враћањем примљеног износа. Такође, у погледу потрошачких кредита закључених на неодређено време (open-end credit agreements) даје се право потрошачу да овај уговор раскине у свако доба, уз могућност уговарања отказног рока који не може бити дужи од месец дана. Исто тако, остављена је могућност да давалац кредита раскине овакав уговор, уз отказни рок од два месеца, као имогућност да давалац кредита из оправданих разлога откаже потрошачу право да подигне новац по основу уговора о потрошачком кредиту закљученом на неодређено време.

У пракси појединих банака често се ограничавало право на превремену отплату готовинских кредита, наметањем практично казнених трошкова, док се делимична превремена отплата негде чак и онемогућавала. Због тога је неопходно да се потрошачу призна право да у свако доба, у целини или делимично, измири обавезе по основу уговора о кредиту уз право на смањење укупних трошкова кредита. Новим законским решењима јасно је истакнуто да давалац кредита нема право на накнаду због превремене отплате дозвољеног прекорачења рачуна, када је та отплата извршена у складу с планом осигурања кредита, односно када превремена отплата не премашује милион динара, као и временски рок у коме потрошач има право да понови превремену отплату суме која не премашује овај износ. Овај праг је у складу са износом наведеним у члану 16. став 4. директиве 2008/48. Иако су начелно постављени параметри у погледу процента износа дуга до којег поверилац може да зарачуна накнаду, предвиђа се да у случају превремене отплате која премашује милион динара или отплате пре истека рока од дванаест месеци, накнада на коју давалац кредита има право израчунава се према правилима која прописује Народна банка Србије.

Повезани кредити

Још једна битна новина је и законско решење о „повезаним кредитима”, односно кредитима где је јасно утврђена намена која је унапред позната даваоцу кредита, а по правилу постоји пословна сарадња између даваоца кредита и продавца. Раскидом уговора о продаји робе, односно пружању услуга престају и обавезе из повезаног уговора о потрошачком кредиту; исто тако раскид уговора о потрошачком кредиту, на захтев потрошача, условљава раскид уговора о продаји. Овим чланом се предвиђају и права потрошача у случају несаобразности робе или услуга, као и када роба, односно услуге нису испоручене у складу са уговором о продаји робе или пружању услуга. Ако потрошач не може да оствари захтев према трговцу за накнаду или враћање цене по основу уговора о продаји робе, односно пружању услуга требало би му признати право да захтева накнаду од даваоца повезаног кредита, под условом да готовинска цена робе, односно услуге износи више од 15.000,00 али не премашује три милиона динара.

Право ЕУ не уређује услове и последице доцње дужника већ само питања обавештавања и упозорења на трошкове и ризике. Да би ово обавештавање било делотворно предложено је ограничавање примене одредаба о доцњи на случајеве где су обавештења дата на исправан начин и у потпуности. Оваква решења инспирисана су одредбама француског Закона о потрошњи, а слично правило у погледу уговора о продаји са оброчним отплатама цене садржи и домаћи Закон о облигационим односима (члан 546). Предвиђено је да се у случају доцње потрошача по основу уговора о потрошачком кредиту примењују правила о дужничкој доцњи прописана законом којим се уређују облигациони односи, под условом да је био потпуно и правилно обавештен о последицама и трошковима кашњења. Уколико по закључењу уговора наступе околности које доводе потрошача у тешко имовно стање, односно друге битне околности на које потрошач нема утицаја, по угледу на француско право суду је остављена могућност да на образложени захтев потрошача нареди застој отплате потрошачког кредита, који не може трајати дуже од шест месеци и може се наредити само једном, а за то време потрошач не дугује камате за случај задоцњења.

Пошто директива 2008/48 не уређује питање доцње, у погледу захтева за враћање укупног износа кредита делимично је усвојено решење из одредаба немачког Закона о зајмовима. Тако се прецизно наводи у којим случајевима даваоцу кредита треба признати право да захтева неодложно враћање укупног износа кредита, начин обавештавања потрошача о захтеву за враћање укупног износа кредита, као и овлашћењу Народне банке Србије да пропише правила о обрачуну износа који се враћа. Дефинисана је и обавеза даваоца кредита да, пре подношења тужбе потрошачу, остави накнадни рок од месец дана, у току којег је потрошач дужан да врати укупан износ кредита и доспеле камате за случај задоцњења, али се истиче да потрошач није у обавези да плати камате и трошкове кредита за време када није користио кредит.

Посебна пажња је посвећена последицама повреде обавезе обавештавања, односно правима потрошача у случају да уговор о потрошачком кредиту не садржи обавезне податке дефинисане новим законским решењима. У тим случајевима, потрошач може да захтева да се уговор поништи у року од годину дана од закључења, а уместо тога и да захтева да се на уговор примени каматна стопа која је предвиђена законом или коју је прописала Народна банка Србије. Једна од последица је и право потрошача да не плати трошкове кредита, осим уколико то није изричито уговорено. Међутим, потрошач неће моћи да искористи право на поништај уколико је почео да користи кредит. У случају погрешног обавештења о годишњој ефективној каматној стопи потрошачу би требало да буде признато право да се његова обавеза из уговора о потрошачком кредиту сходно измени.

Будући да су дефинисани као адресати заштитних мера, кредитни посредници су субјекти низа обавеза обавештавања и саветовања. Уколико је реч о кредитним посредницима који се континуирано баве посредовањем у одобравању кредита у оквиру своје пословне делатности, професије или заната и уз накнаду, обавезни су да потрошачу по потреби понуде обавештења и да му пруже одговарајуће савете у складу са овим решењима (у смислу члана 7. директиве 2008/48). Наглашена је обавеза кредитног посредника да потрошача обавести о обиму својих овлашћења, а нарочито о томе да ли послује искључиво с једним даваоцем кредита или с неколицином, или наступа као независан брокер (у складу са чл. 21. директиве 2008/48).

Уређено је и питање накнаде за посредовање које предвиђа да кредитни посредник има право на накнаду за посредовање само ако је о износу и условима за плаћање накнаде обавестио потрошача и ако се потрошач с тим сагласио, али се и ограничава његово право на накнаду ако потрошач једнострано раскине уговор о потрошачком кредиту сходно законским правилима Овако преузето решење из немачког Закона о зајмовима додатно штити потрошаче у Србији од обавезе плаћања накнаде у случају одустанка од уговора о кредиту.

Зоран Николић, НОПС