Dve nedelje za odustajanje od kredita

Iako zakonodavstvo EU ne predviđa izričito uslove povećanja kamatne stope, odnosno pretpostavke jednostrane izmene kamatnestope (engl. unilateral variation), napravljen je značajan iskorak, te se posebno definišu uslovi izmene kamatne stope. Tako se predviđa da poverilac može povećati nominalnu kamatnu stopu samo kada je to izričito ugovoreno, ako su ugovoreni uslovi i dozvoljen obim povećanja, a povećanje može biti obračunato samo ako je potrošač o tome obavešten. Narodnoj banci Srbije dato je ovlašćenje da propiše pojedinosti o mogućnosti izmene kamatne stope nakonzaključenja ugovora o potrošačkom kreditu, a u skladu sa svojim ovlašćenjima. Na ovaj način se stvara mogućnost da se postojećim preporukama NBS prizna obavezujući karakter. Reč je o sledećim preporukama: Preporuka BAN 001/08 u vezi sa ugovorom o kreditu sa promenjivom(varijabilnom) kamatnom stopom koja zavisi od promena referentne kamatne stope i (ili) marže; preporuka BAN 002/08 u vezi sa ugovorom o kreditu s promenljivom (varijabilnom) kamatnom stopom koja zavisi od poslovne politike banke; preporuka BAN 003/08 u vezi sa ugovorom o kreditu s valutnom klauzulom.

U naše pravo uvodi se rok za odustanak, odnosno jednostrani raskid ugovora u korist potrošača, u roku od 14 dana i bez obaveze da navede razloge za svoju odluku, kao i bez obavezeplaćanja naknade u slučaju raskida, što je u skladu sa članom 14 direktive 2008/48. S obzirom na značaj rokova, posebno je predviđeno kako se računa rok za jednostrani raskid, a Narodnoj banci Srbije je dato ovlašćenje da propiše sadržinu obrasca za raskid ugovora. Naravno da su navedene i korespondentne obaveze potrošača u vezi sa vraćanjem primljenog iznosa. Takođe, u pogledu potrošačkih kredita zaključenih na neodređeno vreme (open-end credit agreements) daje se pravo potrošaču da ovaj ugovor raskine u svako doba, uz mogućnost ugovaranja otkaznog roka koji ne može biti duži od mesec dana. Isto tako, ostavljena je mogućnost da davalac kredita raskine ovakav ugovor, uz otkazni rok od dva meseca, kao imogućnost da davalac kredita iz opravdanih razloga otkaže potrošaču pravo da podigne novac po osnovu ugovora o potrošačkom kreditu zaključenom na neodređeno vreme.

U praksi pojedinih banaka često se ograničavalo pravo na prevremenu otplatu gotovinskih kredita, nametanjem praktično kaznenih troškova, dok se delimična prevremena otplata negde čak i onemogućavala. Zbog toga je neophodno da se potrošaču prizna pravo da u svako doba, u celini ili delimično, izmiri obaveze po osnovu ugovora o kreditu uz pravo na smanjenje ukupnih troškova kredita. Novim zakonskim rešenjima jasno je istaknuto da davalac kredita nema pravo na naknadu zbog prevremene otplate dozvoljenog prekoračenja računa, kada je ta otplata izvršena u skladu s planom osiguranja kredita, odnosno kada prevremena otplata ne premašuje milion dinara, kao i vremenski rok u kome potrošač ima pravo da ponovi prevremenu otplatu sume koja ne premašuje ovaj iznos. Ovaj prag je u skladu sa iznosom navedenim u članu 16. stav 4. direktive 2008/48. Iako su načelno postavljeni parametri u pogledu procenta iznosa duga do kojeg poverilac može da zaračuna naknadu, predviđa se da u slučaju prevremene otplate koja premašuje milion dinara ili otplate pre isteka roka od dvanaest meseci, naknada na koju davalac kredita ima pravo izračunava se prema pravilima koja propisuje Narodna banka Srbije.

Povezani krediti

Još jedna bitna novina je i zakonsko rešenje o „povezanim kreditima”, odnosno kreditima gde je jasno utvrđena namena koja je unapred poznata davaocu kredita, a po pravilu postoji poslovna saradnja između davaoca kredita i prodavca. Raskidom ugovora o prodaji robe, odnosno pružanju usluga prestaju i obaveze iz povezanog ugovora o potrošačkom kreditu; isto tako raskid ugovora o potrošačkom kreditu, na zahtev potrošača, uslovljava raskid ugovora o prodaji. Ovim članom se predviđaju i prava potrošača u slučaju nesaobraznosti robe ili usluga, kao i kada roba, odnosno usluge nisu isporučene u skladu sa ugovorom o prodaji robe ili pružanju usluga. Ako potrošač ne može da ostvari zahtev prema trgovcu za naknadu ili vraćanje cene po osnovu ugovora o prodaji robe, odnosno pružanju usluga trebalo bi mu priznati pravo da zahteva naknadu od davaoca povezanog kredita, pod uslovom da gotovinska cena robe, odnosno usluge iznosi više od 15.000,00 ali ne premašuje tri miliona dinara.

Pravo EU ne uređuje uslove i posledice docnje dužnika već samo pitanja obaveštavanja i upozorenja na troškove i rizike. Da bi ovo obaveštavanje bilo delotvorno predloženo je ograničavanje primene odredaba o docnji na slučajeve gde su obaveštenja data na ispravan način i u potpunosti. Ovakva rešenja inspirisana su odredbama francuskog Zakona o potrošnji, a slično pravilo u pogledu ugovora o prodaji sa obročnim otplatama cene sadrži i domaći Zakon o obligacionim odnosima (član 546). Predviđeno je da se u slučaju docnje potrošača po osnovu ugovora o potrošačkom kreditu primenjuju pravila o dužničkoj docnji propisana zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, pod uslovom da je bio potpuno i pravilno obavešten o posledicama i troškovima kašnjenja. Ukoliko po zaključenju ugovora nastupe okolnosti koje dovode potrošača u teško imovno stanje, odnosno druge bitne okolnosti na koje potrošač nema uticaja, po ugledu na francusko pravo sudu je ostavljena mogućnost da na obrazloženi zahtev potrošača naredi zastoj otplate potrošačkog kredita, koji ne može trajati duže od šest meseci i može se narediti samo jednom, a za to vreme potrošač ne duguje kamate za slučaj zadocnjenja.

Pošto direktiva 2008/48 ne uređuje pitanje docnje, u pogledu zahteva za vraćanje ukupnog iznosa kredita delimično je usvojeno rešenje iz odredaba nemačkog Zakona o zajmovima. Tako se precizno navodi u kojim slučajevima davaocu kredita treba priznati pravo da zahteva neodložno vraćanje ukupnog iznosa kredita, način obaveštavanja potrošača o zahtevu za vraćanje ukupnog iznosa kredita, kao i ovlašćenju Narodne banke Srbije da propiše pravila o obračunu iznosa koji se vraća. Definisana je i obaveza davaoca kredita da, pre podnošenja tužbe potrošaču, ostavi naknadni rok od mesec dana, u toku kojeg je potrošač dužan da vrati ukupan iznos kredita i dospele kamate za slučaj zadocnjenja, ali se ističe da potrošač nije u obavezi da plati kamate i troškove kredita za vreme kada nije koristio kredit.

Posebna pažnja je posvećena posledicama povrede obaveze obaveštavanja, odnosno pravima potrošača u slučaju da ugovor o potrošačkom kreditu ne sadrži obavezne podatke definisane novim zakonskim rešenjima. U tim slučajevima, potrošač može da zahteva da se ugovor poništi u roku od godinu dana od zaključenja, a umesto toga i da zahteva da se na ugovor primeni kamatna stopa koja je predviđena zakonom ili koju je propisala Narodna banka Srbije. Jedna od posledica je i pravo potrošača da ne plati troškove kredita, osim ukoliko to nije izričito ugovoreno. Međutim, potrošač neće moći da iskoristi pravo na poništaj ukoliko je počeo da koristi kredit. U slučaju pogrešnog obaveštenja o godišnjoj efektivnoj kamatnoj stopi potrošaču bi trebalo da bude priznato pravo da se njegova obaveza iz ugovora o potrošačkom kreditu shodno izmeni.

Budući da su definisani kao adresati zaštitnih mera, kreditni posrednici su subjekti niza obaveza obaveštavanja i savetovanja. Ukoliko je reč o kreditnim posrednicima koji se kontinuirano bave posredovanjem u odobravanju kredita u okviru svoje poslovne delatnosti, profesije ili zanata i uz naknadu, obavezni su da potrošaču po potrebi ponude obaveštenja i da mu pruže odgovarajuće savete u skladu sa ovim rešenjima (u smislu člana 7. direktive 2008/48). Naglašena je obaveza kreditnog posrednika da potrošača obavesti o obimu svojih ovlašćenja, a naročito o tome da li posluje isključivo s jednim davaocem kredita ili s nekolicinom, ili nastupa kao nezavisan broker (u skladu sa čl. 21. direktive 2008/48).

Uređeno je i pitanje naknade za posredovanje koje predviđa da kreditni posrednik ima pravo na naknadu za posredovanje samo ako je o iznosu i uslovima za plaćanje naknade obavestio potrošača i ako se potrošač s tim saglasio, ali se i ograničava njegovo pravo na naknadu ako potrošač jednostrano raskine ugovor o potrošačkom kreditu shodno zakonskim pravilima Ovako preuzeto rešenje iz nemačkog Zakona o zajmovima dodatno štiti potrošače u Srbiji od obaveze plaćanja naknade u slučaju odustanka od ugovora o kreditu.

Zoran Nikolić, NOPS