Вакцине су безбедне

Прва помисао на реч „вакцина” код многих је страх од игле: деца се плаше бола, а одрасли прибојавају могућих реакција на поједине њене састојке. Иако последњих година вакцине све ређе показују нежељена дејства, будући да су савременом технологијом боље прочишћене, још има оних који су склони да преувеличају број и учесталост компликација.

Наши стручњаци тврде да су болести против којих је вакцина направљена те које остављају последице, а не цепиво, и с поносом истичу да ова метода заштите у Србији има дугу традицију. Захваљујући обавезној вакцинацији, деца у нашој земљи не оболевају од великог кашља, дечије парализе, дифтерије, тетануса, туберкулозе, менингитиса изазваног хемофилусом инфлуенце типа Бе и других, често смртоносних болести, неке – као велике богиње – сасвим су сузбијене. Иста судбина чека и дифтерију, тетанус, дечију парализу...

Подстиче одбрану

По речима прим. др Бранке Сандић, начелнице Службе за здравствену заштиту жене, деце и омладине у Дому здравља „Вождовац”, вакцина и антибиотик убрајају се у највећа достигнућа савремене медицине. Учинак се постиже уношењем у организам антигена, односно целог узрочника болести, једног његовог дела или токсина који микроби производе. На њих одбрана реагује производњом антитела и оспособљава се да препозна претећи микроорганизам. Поједине вакцине припремају се од живих узрочника: бацила туберкулозе, вируса рубеоле, заушки и малих богиња и изазивача дечије парализе којима је разним технолошким поступцима одузета моћ изазивања болести. Друге вакцине садрже бактерије које, иако неживе, подстичу организам на стварање антитела за одбрану против живих микроба. Савремене вакцине производе се и од делова узрочника (вируса грипа, омотача бактерије хемофилус инфлуенце Бе и пнеумокока), као и оне којима су генетским инжењерингом издвојени делови омотача вируса (вакцина против хепатитиса Бе). Вакцине се производе и од токсина (анатоксин, токсоид) дифтерије и тетануса.

– Последњих година поједине вакцине су постале још безбедније, као што су оне против великог кашља и дечије парализе у којима се користе делови бактерија пертусиса и умртвљени полио вирус. Имају исто заштитно деловање као и оне које су направљене од целог микроба, али су реакције на њих упола смањене блаже – објашњава докторка Сандић.

Поштовати редослед

Начин давања вакцина се разликује, наводи наша саговорница. Неке се дају једном, друге више пута у току прве године, а за неке је потребна поновна вакцинација (ревакцинација) са навршених 18 година. Поједине су ефикасне после само једне дозе – као оне против малих богиња, рубеоле и великог кашља – а друге, као вакцина против дечије парализе, пружају потпуну заштиту тек после три дозе.

Веома је важно да дете прими све потребне вакцине, јер ако се не испоштује редослед неће обезбедити имунитет. Осим тога, за спречавање нежељених дејстава важно је и да се поштују размаци између вакцина. Најмањи размак је 30 дана, а код вакцинације оралном полио вакцином 42 дана.

Опрезност налаже да се пре вакцинације детета обави детаљан преглед. Уколико постоје контраиндикације за вакцинацију, као што су акутне болести, повишена температура, преосетљивост на састојке вакцине или ослабљени имунитет, вакцинација се одлаже.

Реакције на вакцину су обично благе (црвенило, оток и бол на месту убризгавања), понекад се јаве и умерена температура, поспаност, немир и повраћање. Само изузетно ретко су могући висока температура, бледило, општа слабост, клонулост, грчеви, тешко дисање, промуклост, убрзани рад срца. Тада би требало дете одвести лекару на преглед.

Дискусије које се стално воде против вакцинације не би требало да узнемиравају родитеље, саветује др Сандић, будући да се такве расправе воде о свим лековима, па и о антибиотицима и аспирину, али их у случају потребе ипак сви узимају. Наша саговорница посебно наглашава да полемике којима се вакцина оптужује за аутизам код деце није заснована на чињеницама, што су потврдила и недавна америчка истраживања, већ су родитељи, вероватно, на одређеном узрасту детета први пут приметили симптоме ове болести па су их повезали са вакцинацијом.

--------------------------------------------------------

Пелцовање штити од болести

Хепатитис Бе је вирусна болест која може изазвати пропадање јетре и стварање малигних тумора.

*Дифтерија је изазвана бактеријом која ствара беле наслаге на крајницима и непцу. Болест је смртоносна уколико се не лечи.

*Тетанус је тешка болест проузрокована бактеријама. Испољава се грчевима мишића вилице, а затим и других по читавом телу што доводи до престанка дисања.

*Пертусис (велики кашаљ) је акутно инфективно обољење са упорним кашљем и зацењивањем и може оставити неуролошке последице *Полиомијелитис (дечја парализа) напада нерве и изазива одузетост руку, ногу као и других мишића.

*Менингитис (запаљење можданих овојница) изазван бактеријом хемофилус инфлуенце тип Бе је најчешћи код деце млађе од пет година, а нарочито до 18 месеци. Може имати озбиљне неуролошке последице.

*Мале богиње су вирусно заразно обољење с високом температуром, оспом, кашљем и мрљама на слузокожи уста. Најтеже компликације су запаљење плућа и мозга. Три до пет одсто вакцинисане деце не произведе антитела и оболи, али је болест лакшег тока.

*Заушке су вирусно обољење с температуром и отицањем пљувачних (заушних) жлезда. У дечијем добу има добру прогнозу, а код одраслих мушкараца може изазвати стерилитет.

*Рубеола је вирусна болест са температуром, ситном црвеном оспом и повећаним лимфним жлездама. Код труднице која није прележала рубеолу или није вакцинисана, овај вирус изазива аномалије плода.

------------------------------------------------------ 

Творци цепива

Француски научници Калмет и Герин су 14 година радили да би издвојили сој бовиног типа бацила туберкулозе Бе-Се-Же (BCG – Bacillus Calmette-Guerin), али су тек 15 година касније направили вакцину (1923. године) којом су имунизовали децу у Паризу. Њихов ученик Милутин Ранковић донео је у Београд оригиналну културу бацила туберкулозе и направио прву овакву вакцину у нашој земљи. Године 1928. почела је вакцинација деце против туберкулозе у Гинеколошкој клиници. Ова вакцина не садржи конзервансе, антибиотике и друге додатке, а производи се на подлози од кромпира. Ако се јави реакција – вакцинација је успела!

Друга веома распрострањена смртоносна болест је велики или магарећи кашаљ (пертусис). Сваке године у свету око 350.000 невакцинисаних особа умре због последица ове болести. Изазивач је бактерија (bordatella pertussis) која је добила име по њеним проналазачима Французима Жилу Бордеу и Октаву Генгу 1934. године. Исте године је направљена вакцина. У почетку је примењивана као моновакцина, касније у саставу поливакцине  Ди-Те-Пер (DTP) у комбинацији са неутралисаним отровима дифтерије и тетануса. Захваљујући проналаску француског научника Рамона 1923. године који је открио да се отровно дејство токсина може неутралисати раствором формалина и топлоте, направљен је такозвани анатоксин за вакцину против тетануса, а затим и против дифтерије. Ослабљени отрови из узрочника ових болести везују се за алуминијум фосфат или хидроксид, али се у вакцину мора додати и конзерванс. Армија САД је за време Другог светског рата благовременом вакцинацијом против тетануса имала само 12 случајева тетануса на три милиона рањених војника, док су невакцинисани рањеници других армија десетковани.

Против тетануса се вакцинишу деца од три месеца старости до 18. године јер деца су склона повредама, али би требало ревакцинација да се настави у свим животним добима, која је иначе бесплатна. Алергија на вакцину се јавља ретко и то на алуминијум фосфат и мертиолат због све веће употребе конзерванса у намирницама. Пролази после два до три дана лечења антихистаминицима.

Године 1934. године др Добрила Шнајдер је код нас произвела прву вакцину са ослабљеним отровом бацила дифтерије и сва су београдска деца пре поласка у школу вакцинисана.

Амерички вирусолог Џонас ЕдвардСалк 1952. године је инактивисањем вируса полиомијелитиса формалином направио мртву вакцину. Проверио је на себи и својој породици. Две године касније после примене ове вакцине, број оболелих од дечије парализе у Америци је смањен за 90 одсто. Њено заштитно деловање заснива се на циркулишућим антителима, али вируси ипак остају у дигестивном тракту и излучују се столицом и нечистим рукама преносе на друге. Године 1956. Алберту Сејбину је успело да направи живу вакцину против дечије парализе из сва три типа посебно одабраних нешкодљивих сојева. Њиховим размножавањем у слузокожи танког црева онемогућава се улазак опасног полиовируса у крвоток. Вакцинација у нашој земљи је почела 1961. године, само пет година после епидемије полиомијелитиса која је однела 46 деце... Сваке године око пет милиона невакцинисаних малишана умире у свету, највише од малих богиња, туберкулозе, великог кашља и дифтерије.

Вера Бошковић