Има ли хлеба од анекса

За више од 90 одсто косметских Срба, који годинама немају радну књижицу, једно од најважнијих питања је: да ли ће од Ахтисаријевог предлога моћи да се живи и има ли хлеба од предложених анекса? Не улазећи у политичке расправе, економисти објашњавају да ће то у највећој мери зависити од прилива инвестиција, отварања нових радних места и безбедности на Косову.

"Капитал бежи од нестабилне политичке ситуације", кажу стручњаци и додају да је у интересу и Срба и Албанаца равномерни развој покрајине.

Према Анексу три Ахтисаријевог предлога, "општине ће моћи да у оквиру својих надлежности сарађују са општинама и институцијама, укључујући институције владе у Републици Србији". Ова одредба, према речима Јурија Бајеца, саветника у Економском тиму за Косово и Метохију, оставља отворена врата Србији за улагање.

– Међутим, ту постоји и одредба у којој се наводи да ће приликом такве сарадње општине морати унапред да обавесте косовско министарство за локалну самоуправу о било каквој намери да заједнички послују, али и да доставе нацрт споразума о сарадњи са партнером у Србији. Од става који поводом неких пројеката заузме Приштина зависиће у највећој мери његова судбина. Образложење за одбијање може, рецимо, да буде да се нека инвестиција не уклапа у урбанистички план и да је због тога немогућа – упозорио је Бајец.

Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука, напомиње да ова бирократска зачкољица није добра, јер не треба ограничавати легално улагање.

– Ако нека немачка фирма, примера ради, може неометано да улаже у српске општине на Косову, зашто то онда не би могле и компаније из Србије. Слободе су у економском смислу пожељне. Без обзира на размирице које и сада постоје међу политичарима, привредници су сарађивали, а роба је прелазила границу, јер су у питању два важна трговинска партнера. Развој Косова добар је и за једну и за другу страну – сматра Шуковић и додаје да се Ахтисари веома мало бавио економским питањима и да је привреда у његовом предлогу "штуро обрађена".

Ахтисари предлаже и то да општине добијају финансијске донације Републике Србије, али такође под одређеним условима. Ти услови су, наводи се у Анексу три, да "све финансијске донације косовским општинама буду транспарентне и јавне".

– Општине могу да добијају финансијске донације од Србије преко рачуна комерцијалних банака које сертификује централна банкарска власт Косова. Све признанице би морале да се доставе централном трезору Косова – наводи се у предлогу Ахтисаријевог решења.

Неки економисти ово тумаче као просто евидентирање, јер је приликом пласирања капитала увек добро да рачуни буду отворени и чисти.

Индивидуалан трансфер новца грађанима Косова из Србије је такође дозвољен овим анексом.

Економисти се слажу у томе да је много питања остало нерешено, почев од нејасних својинских односа, имовине расељених, преко власништва у косовским предузећима, па до приватизације. За разлику од акционара пивара и цементара у Србији, Срби радници косовских предузећа немају право на акције. Косовска поверилачка агенција и Унмик досад су приватизовали око 200 предузећа. Остало је још толико. Многи економисти сматрају да ће у будућности због овакве продаје бити покренуто много судских спорова, јер Унмик као привремено тело није имао права то да ради.

Спољни дуг Косова који је Србија враћала износи безмало 1,4 милијарде долара, што је дневно око 100.000 долара. Према речима Данила Шуковића, враћена сума се мора рефундирати Србији, јер је противно и правним и моралним законима да наша земља плаћа нешто што су други потрошили. У Косово је улагала стара Југославија, али и Србија самостално, као у једно од најнеразвијенијих подручја, па је много оних који сматрају да се ни та чињеница не сме заборавити приликом доношења решења за статус Косова.

Према неким подацима, легалним токовима између Србије и Косова годишње се размени робе у вредности од око 150 милиона долара, а незванично чак 400 милиона.