Ima li hleba od aneksa

Za više od 90 odsto kosmetskih Srba, koji godinama nemaju radnu knjižicu, jedno od najvažnijih pitanja je: da li će od Ahtisarijevog predloga moći da se živi i ima li hleba od predloženih aneksa? Ne ulazeći u političke rasprave, ekonomisti objašnjavaju da će to u najvećoj meri zavisiti od priliva investicija, otvaranja novih radnih mesta i bezbednosti na Kosovu.

"Kapital beži od nestabilne političke situacije", kažu stručnjaci i dodaju da je u interesu i Srba i Albanaca ravnomerni razvoj pokrajine.

Prema Aneksu tri Ahtisarijevog predloga, "opštine će moći da u okviru svojih nadležnosti sarađuju sa opštinama i institucijama, uključujući institucije vlade u Republici Srbiji". Ova odredba, prema rečima Jurija Bajeca, savetnika u Ekonomskom timu za Kosovo i Metohiju, ostavlja otvorena vrata Srbiji za ulaganje.

– Međutim, tu postoji i odredba u kojoj se navodi da će prilikom takve saradnje opštine morati unapred da obaveste kosovsko ministarstvo za lokalnu samoupravu o bilo kakvoj nameri da zajednički posluju, ali i da dostave nacrt sporazuma o saradnji sa partnerom u Srbiji. Od stava koji povodom nekih projekata zauzme Priština zavisiće u najvećoj meri njegova sudbina. Obrazloženje za odbijanje može, recimo, da bude da se neka investicija ne uklapa u urbanistički plan i da je zbog toga nemoguća – upozorio je Bajec.

Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka, napominje da ova birokratska začkoljica nije dobra, jer ne treba ograničavati legalno ulaganje.

– Ako neka nemačka firma, primera radi, može neometano da ulaže u srpske opštine na Kosovu, zašto to onda ne bi mogle i kompanije iz Srbije. Slobode su u ekonomskom smislu poželjne. Bez obzira na razmirice koje i sada postoje među političarima, privrednici su sarađivali, a roba je prelazila granicu, jer su u pitanju dva važna trgovinska partnera. Razvoj Kosova dobar je i za jednu i za drugu stranu – smatra Šuković i dodaje da se Ahtisari veoma malo bavio ekonomskim pitanjima i da je privreda u njegovom predlogu "šturo obrađena".

Ahtisari predlaže i to da opštine dobijaju finansijske donacije Republike Srbije, ali takođe pod određenim uslovima. Ti uslovi su, navodi se u Aneksu tri, da "sve finansijske donacije kosovskim opštinama budu transparentne i javne".

– Opštine mogu da dobijaju finansijske donacije od Srbije preko računa komercijalnih banaka koje sertifikuje centralna bankarska vlast Kosova. Sve priznanice bi morale da se dostave centralnom trezoru Kosova – navodi se u predlogu Ahtisarijevog rešenja.

Neki ekonomisti ovo tumače kao prosto evidentiranje, jer je prilikom plasiranja kapitala uvek dobro da računi budu otvoreni i čisti.

Individualan transfer novca građanima Kosova iz Srbije je takođe dozvoljen ovim aneksom.

Ekonomisti se slažu u tome da je mnogo pitanja ostalo nerešeno, počev od nejasnih svojinskih odnosa, imovine raseljenih, preko vlasništva u kosovskim preduzećima, pa do privatizacije. Za razliku od akcionara pivara i cementara u Srbiji, Srbi radnici kosovskih preduzeća nemaju pravo na akcije. Kosovska poverilačka agencija i Unmik dosad su privatizovali oko 200 preduzeća. Ostalo je još toliko. Mnogi ekonomisti smatraju da će u budućnosti zbog ovakve prodaje biti pokrenuto mnogo sudskih sporova, jer Unmik kao privremeno telo nije imao prava to da radi.

Spoljni dug Kosova koji je Srbija vraćala iznosi bezmalo 1,4 milijarde dolara, što je dnevno oko 100.000 dolara. Prema rečima Danila Šukovića, vraćena suma se mora refundirati Srbiji, jer je protivno i pravnim i moralnim zakonima da naša zemlja plaća nešto što su drugi potrošili. U Kosovo je ulagala stara Jugoslavija, ali i Srbija samostalno, kao u jedno od najnerazvijenijih područja, pa je mnogo onih koji smatraju da se ni ta činjenica ne sme zaboraviti prilikom donošenja rešenja za status Kosova.

Prema nekim podacima, legalnim tokovima između Srbije i Kosova godišnje se razmeni robe u vrednosti od oko 150 miliona dolara, a nezvanično čak 400 miliona.