Трошићемо полако

Вишак новца у буџету Србије употребићемо на најефикаснији начин – за финансирање Националног инвестиционог плана и за смањење спољног дуга, рекао је јуче Млађан Динкић, министар финансија на конференцији за новинаре на којој је главна тема био предстојећи ребаланс републичке касе. Према његовој најави, о владином предлогу увећаних буџетских прихода и расхода Скупштина Србије требало би да се изјасни по хитном поступку, одмах после расправе о Космету и усвајања закона о министарствима. У Скупштину ће у пакету стићи предлози измена Закона о буџету и буџетском систему чиме ће бити омогућено програмирање вишегодишњих издатака из буџета, као и већа буџетска дисциплина.

– Приходи су пројектовани на 521,3, а расходи на 505,8  милијарди динара тако да суфицит износи 15,5 милијарди динара. Највећа ставка од 446,7 милијарди динара јесте редовно финансирање буџетских корисника, а 33 милијарде динара намењене су за капиталне расходе у оквиру НИП-а. Без националних инвестиција суфицит би износио чак 49 милијарди динара. У односу на првобитни буџет, у предлогу ребаланса приходи су већи седам, а расходи 13 одсто, навео је министар финансија основне ставке ребаланса буџета, за који је рекао и да му је најдражи.

Осврћући се на упозорење НБС, због могућег раста потрошње и инфлације услед предложеног ребаланса, Динкић је рекао да је тај чин схватио као конструктивни допринос за обарање инфлације.

– Посао централне монетарне власти јесте брига о стабилности цена и курса, а наша убрзање привредног раста. Водимо рачуна да вишак не трошимо претерано брзо. Никаквог новог повећања зарада мимо већ договорених неће бити. Највеће повећање добиће војска којој ове године плате нису повећаване, и то у септембру за 20 одсто. Запослени у здравству и социјалној заштити такође у септембру добиће повећање од 10, а у новембру 20 одсто. Запослени у основним и средњим школама могу да рачунају на повећање плата од четири одсто, а сви остали два одсто, рекао је Динкић додајући и да је ребаланс буџета, као и трошење средстава на НИП-у усаглашено са ММФ-ом.

Говорећи о буџетском суфициту министар Динкић рекао је да је он заправо већи од саопштених 15,5 милијарди динара, јер га 138 милијарди динара приватизационих прихода и 6,6 милијарди динара раније узетих кредита увећавају на 153 милијарде динара. После исплате средстава за кредит и отплату главнице од око 40 милијарди динара, на крају године у државној каси ће претећи 110,4 милијарде динара или 1,3 милијарде евра који ће бити пренети у наредну фискалну годину.

– Због тендерских и пројектних процедура физички неће моћи да се потроше средства за НИП од 33 милијарде динара, што је око 400 милиона евра. Коришћење средстава условићемо и њиховом ефикасношћу према ирском моделу. Максимално половина неискоришћених средства моћи ће да се пренесе у наредну годину, чиме ће се направити селекција између правих пројеката и списка лепих жеља. У другој години тај лимит преноса средстава биће 30 одсто. Због тога је на локалним самоуправама велика одговорност за искоришћеност средстава, рекао је Динкић, потврђујући да је влада усвојила НИП за ову и наредну годину, што би требало да верификује и Скупштина Србије. Иначе, за НИП је до краја наредне године предвиђено да се утроши укупно 1,675 милијарди евра.

Буџетским суфицитом и вишком приватизационих прихода финансијска власт намерава да смањи спољни дуг за 2,5 до 3,5 милијарди долара, чиме би Србија постала нискозадужена земља. По основу обавеза према ММФ-у, до краја маја наредне године НБС би требало да врати милијарду долара, а 640 милиона долара превремено би се вратило Светској банци. Ради се и на замени дуга за инвестиције, и у том смислу су са Немачком као највећим повериоцем преговори почети, а сигнали су позитивни. Што се тиче косметског дуга од једне милијарде долара, став министра финансија јесте да би требало да га врати онај ко убира приходе с те територије.

– Смањујемо и спољни и унутрашњи дуг, тако да ће он са 170 одсто БДП-а из 2000. године пасти испод 35 одсто до крај ове године, чиме ће Србија постати не само једна од мање задужених земаља у региону, већ и Европи, рекао је, не без задовољства јуче први човек српских финансија.

Говорећи о циљевима економске политике Динкић је побројао да су то наставак убрзаног привредног раста, већи извоз, повећање страних инвестиција и повећање запослености. Према његовим речима, инфлација је заустављена, план је да се обара и даље и он остаје при пројекцијама да ће она за ову годину бити једноцифрена. Очекује се раст БДП-а између 6,5 до осам одсто, тако да би до краја године требало да износи 3.500 долара по становнику. Индустријска производња је у порасту, а добре сигнале шаљу и туризам, саобраћај, пољопривреда. Извоз је у јулу вредео рекордних пола милијарде долара. Стопа његовог раста у првих седам месеци је 26,2 одсто, а увоза 24 одсто.

Девизне резерве су достигле 10,6 милијарди долара, што је 4,8 пута више од реалне новчане масе, а девизна штедња је крајем јула достигла 2,7 милијарди евра.

– Зараде су реално расле 9,6 одсто. У привреди чак 11 одсто, у ванпривреди 5,4 одсто, што показује да је држава била рестриктивна у политици зарада. Охрабрујуће је то што су зараде у приватном сектору повећане реално 18,3 одсто, рекао је министар финансија.

-----------------------------------------------------------

Докапитализација Поштанске штедионице

Поштанска штедионица ће се одлуком Владе Србије докапитализовати са 16 милиона евра тако да ће јој укупни капитал бити 50 милиона евра. Тек после докапитализације предвиђено је њено спајање са Српском банком, најавио је јуче Динкић.

-----------------------------------------------------------

Шлаф гост домаћина

Мартин Шлаф дугогодишњи је пријатељ Бените Фереро Валднер и у Бриселу је био гост домаћина. Што се мене тиче свако ко ради за добробит Србије добродошао је, одговорио је Динкић на новинарско питање о томе како се Мартин Шлаф, аустријски бизнисмен и дојучерашњи сувласник "Мобтела" нашао с њим на једном од састанака на преговорима у Бриселу.