Југославија била против оснивања Лен

Београд је данас, као домаћин 27. европског првенства (1-10. септембар), престоница ватерпола на нашем континенту, а био је и биће једна од његових метропола. Наша репрезентација, од сада као Србија, важи за најозбиљнијег кандидата за златну медаљу, а овај шампионат је и прилика да се наши ватерполо посленици покажу и данас-сутра добију нека важна места у Европској пливачкој федерацији (Лен). Узгред, пре 16 година, управо у нашем главном граду је садашњи председник Лен Италијан Бартоло Конзоло изабран на то место.

Лен рачуна да је рођена 1926. када је одржано и Прво европско првенство, мада наш очевидац у извештају са Другог шампионата (Болоња, 1927), првог на коме смо учествовали (ватерполисти су изгубили од Белгије са 7:1 и Аустрије са 2:0) у београдском листу "Спортиста" је описао "конгрес делегата свију европских пливачких савеза 30. августа по подне у сали палате болоњског Фашиа":

" Конгрес је отворио, пред представницима 16 европских народа, председник Фине, Швеђанин г. Бергвал... Прешло се на главну тачку дневног реда, оснивање Лиге Европских Пливачких Савеза.

Још одавно се говори да ће В. Херн, Енглез, досадашњи секретар Фине, поднети оставку на своје место на идућој скупштини у Амстердаму. Доктор Донат, из Пеште, већ дуже времена спрема терен да га на томе положају замени. Г. Донат је један веома вредан и способан човек, који је до данас много урадио за пливачки спорт и који би као секретар Фине вероватно допринео још више ширењу и напредовању истог. Али ми нисмо склони да верујемо у његову потпуну непристрасност коју то звање апсолутно захтева, и мислимо да би за нас Словене уопште било боље да се он тога положаја не докопа.

Његова је међутим идеја да се оснује Лига Европских Пливачких Савеза, чији је сада он секретар. Он је добро израчунао да ће са тога положаја доспети лакше до звања секретара Фине.

Против Лиге говорио је једино делегат Шведске, који је у оснивању исте добро увидео штету коју ће претрпети Фина и њен ауторитет, а евентуално и доцније распадање међународног форума ако се други континенти, а нарочито Америка, угледају на Европу. Против оснивања Лиге гласали су, поред Шведске, Југославија, Чехословачка и Луксенбург, Енглеска и Шпанија уздржали су се од гласања. Тако је са малим бројем већине основана Лига у чијој се управи налазе: г. Бергвал, председник, г. Донат, секретар, г. Дрињи (Француска), г. Кобари (Италија) и представник Аустрије као чланови управе. Ми бисмо желели да ова Лига буде мање штетна него што је ми замишљамо, како не би штетила пливачком спорту који је сада у пуном развоју".

Београд је као домаћин скренуо пажњу оригиналним замислима. Жребање је обављено у Кнез-Михаиловој улици, а отварање код куле Небојше, такође под ведрим небом, али уз спој класичне и савремене уметности. Обновљени су отворени и затворени базени на Ташмајдану и Бањици, учесници су смештени у новом хотелу "Ин" код Београдске арене, свака екипа има на располагању аутобус, итд. А ево какву слику је слику дао "Спортиста" о шампионату у Болоњи:

"Мора се најпре истаћи одлична организација коју је спровео Италијански Савез, потпомогнут истина у великој мери од страна болоњске општине, т.ј. тамошње фашистичке организације. Новоподигнути пливачки стадион је изванредан. Може се без претеривања рећи да је складнији и укуснији од париског "Турела", за који се мислило да је нанадмашан. Поред стадиона, на неколико метара, налази се откривен басен за пливање са четвороспратним галеријама, где се увек могу продужити утакмице у случају рђавог времена.

Пливачима свију народа била су резервисана места у најбољим хотелима, и то за доста скромну цену. Сви су делегати имали на расположењу по један аутомобил, а остали су имали бесплатне трамвајске карте. Свако вече је приређена по једна забава у почаст репрезентаната: ове су забаве истина биле увек измешане са фашистичким демонстрацијама о моћи Италије, али то је било неизбежно и морало се трпети.

Данас све велике спортске догађаје медији будно прате. Телевизија и радио преносе најважније утакмице, новине подробно доносе шта се дешава у базену и ван њега. А ево како је то било 1927, у зору епохе европских првенстава (од екипних спортова ватерполисти су се први борили за то звање):

"Често се при самом почетку утакмица изјутра није знао програм ни за то пре подне. Сама штампа је била доста споро обавештавана, а често и погрешно, о појединим резултатима. Жалосно је такође било видети како поједини чланови жириа на самом циљу навијају безобзирно сваки за свог пливача, као и неједнако суђење ватерполо утакмица. Мислимо да је за ово најодговорнији г. Донат, делегат Маџарске", оставио је сведочење "Спортиста".