Турска тражи нови јаничаре

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 9. септембра – Једини начин да се Република Српска одбрани од неоосманизма је да српски национални корпус, и поред свих политичких и партијских разлика, постигне апсолутно јединство, рекао је данас у Бањалуци оријенталиста др Дарко Танасковић, један од учесника округлог стола „Неоосманизам и Република Српска”. Ако српски национални корпус постигне јединство, додао је Танасковић, онда ће Српска имати маневарски простор да се супротстави неоосманизму, „јер он има и унутрашње противречности и спољне непријатеље”.
Танасковић је упозорио да је неоосманизам одавно реалност на Балкану, и да он постоји као спој неколико елемената – исламизма, туркизма и извесне неоимперијалне османске носталгије. Он је рекао да законодавну власт у Турској данас држе исламисти и да је то довело до појаве неоосманизма.
У раду округлог стола учествовао је и премијер Републике Српске Милорад Додик, који је оценио да се Турска у БиХ понаша навијачки и да искључиво подржава бошњачко-муслиманске интересе. „Њен циљ је да Бошњака доведе у доминантну позицију у односу на друга два народа – Србе и Хрвате. Турска се ослања и на Исламску верску заједницу да би промовисала своје интересе, а то је што битнији регионални утицај Турске у регионалним и светским оквирима”, рекао је Додик и нагласио да је крајњи циљ Турске да од БиХ направи исламску државу на Балкану.
Историчар и аналитичар Срђа Трифковић је нагласио да Република Српска треба да, без пардона, контрира ревизији историје и то на свим фронтовима – медијским, публицистичким и академским. „Српска треба да инсистира на чињеници да је Турска представљала империјалну силу, да је борба балканских хришћана за ослобађање у 19. веку представљала процес антиколонијалне еманципације, а да неоосманизам за бивше османске поданике има исте конотације као неонацизам за Јевреје”, казао је Трифковић.
Он је истакао да Републике Српска треба да схвати да неоосманизам ужива симпатије западних сила, јер постоји идеолошки афинитет између савременог запада и неоосманизма. „Није реч само о Балкану, као утешној награди Анкари за неулазак у Европску унију. Овај афинитет није само интересни него је и идеолошки. Он омогућава Бриселу и Вашингтону да са Анкаром налазе заједнички језик у антагонизму према класичном европском систему националних држава, а пре свега његовим носиоцима на православном словенском истоку”, рекао је Трифковић. Према његовом мишљењу, заједнички интерес неоосманске Турске и западних сила је „ломљење Срба у целини, а посебно, уништење Републике Српске”.
Професор историје на Универзитету у Бањалуци Жељко Вујадиновић је рекао да Турска жели да обнови свој утицај на простору који је био у саставу Отоманске империје. „Босна и Херцеговина би могла да доживи судбину Кипра, јер Република Српска неће пристати на доминацију Турске у овој земљи”, рекао је Вујадиновић. Љубомир Кљакић је казао да ће утицај Турске у БиХ зависити од тога да ли ће она овде „наћи нове јаничаре”, односно људе који ће овде владати према њеним правилима.
Говорећи о неоосманизму и тежњи Турске да врати утицај на просторе које је вековима држала под окупацијом, Душан Зупан је рекао да Србија, Грчка, Бугарска, део БиХ и Јерменија немају разлога да буду одушевљене улогом коју је Турска, уз помоћ западних сила, доделила себи. „У свим овим државама један део народа Турску гледа као окупатора, а други – муслимани – као мајку заштитницу”, казао је Зупан.
Боро Марић