Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бегунце од правде „спасава” споразум

Бегунце од правде „спасава” споразум
Расправа о Бранимиру Главашу 20. септембра: Суд Босне и Херцеговине заказао је за 20. септембар рочиште на којем ће разматрати случај Бранимира Главаша, осуђеног у Хрватској на осам година затвора због ратних злочина, потврдила је Селма Хаџић из канцеларије за информисање Суда БиХ. Фото Танјуг

Од нашег дописника

Сарајево, 10. септембра – Хрватски министар правосуђа Дражен Бошњаковић незадовољан је ефектима практичне примене Споразума о међусобном извршавању кривичних санкција, који је недавно његова земља потписала с БиХ, и зато најављује могућност разговора о изменама овог документа.Њега је, заправо, разљутила одлука Кантоналног суда у Сарајеву, донесена на темељу поменутог споразума,да хирургу Огњену Шимићу преполови затворску казну коју му је својевремено изрекао Суд у Ријеци због примања мита. Шимић је уочи изрицања петогодишње казне затвора побегао у БиХ где се и тренутно налази.

„Ако ова одлука значи стварање такве праксе, онда је одаслана порука свим потенцијалним бегунцима од закона да се исплати побећи у БиХ и да Споразум о преузимању извршења санкција губи смисао”, оценио је Бошњаковић.

Међутим, правни стручњаци у обе земље тврде да сарајевски суд није прекорачио ниједну одредбу овог споразума и да је пресуда коју је донео правно потпуно утемељена. Бошњаковићеве примедбе не подржава ни помоћник министра правде БиХ Никола Сладоје јер и он сматра да се ради о аутономним одлукама судова који поступају у складу са споразумом о којем је реч.

„То је ствар Европске конвенције о трансферу осуђених лица која је уврштена у Споразум између БиХ и Хрватске, и судови у БиХ понашају се у складу с том конвенцијом”, рекао је Сладоје за наш лист, прецизирајући да „суд државе која преузима пресуду може смањити казну у поступку признавања пресуде по жалби осуђеника, с тим да она не може бити виша од изречене у другој држави.”

За хрватску страну, такође, није спорно смањивање казне, али јесте тумачење у којим случајевима се казна може смањити.Медији спекулишу да управо та „празнина” побуђује наду и код свих других бегунаца из једне у другу државу да би и они могли проћи као Шимић. У том контексту помиње се и Бранимир Главаш који је у мају прошле године, након што је у Хрватској правоснажно осуђен на осам година затвора због ратног злочина над Србима у Осијеку, побегао у БиХ.Према речима Николе Сладоја, Министарство БиХ је пре неколико дана добило хрватски захтев за извршење затворске казне Главашу и проследило га Суду БиХ.

Сарајевски медији известили су да је Главаш почетком овог месеца поднео захтев за служење казне у затвору у Зеници, те да то „подразумева и одржавање суђења пред надлежним судом у БиХ, који би могао да потврди пресуду суда у Осијеку или, евентуално, искористити право на смањење казне”.

Споразум о међусобном извршењу кривичних санкција, који је измењен и допуњен у односу на претходни, БиХ је потписала и са Србијом и Црном Гором, а његовим одредбама подлежу само правоснажно осуђене особе.

Према подацима Високог судског и тужилачког савета БиХ у бекству се налазе 282 особе које су судови у БиХ правоснажно осудили на укупно више од 530 година затвора. У Србију је побегло њих 117, у Хрватску 100, а у Црну Гору 24.Претпоставља се да се и преостали налазе у једној од суседних земаља.

Према неслужбеним подацима, по БиХ се шетка педесетак особа које су осудили судови у Хрватској, док нема ни званичних ни незваничних података о броју правоснажно осуђених у Србији који су побегли и шеткају се по територији БиХ.

Душанка Станишић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.