Србију не треба притискати

Турски амбасадор у Србији Ахмет Суха Умар спрема се да после две и по године напусти Београд и да после 44 године дипломатске службе, као пасионирани морепловац и еколог-аматер у Бодруму ужива у пловидби бродом који је купио у Новом Саду.

Иза себе ће оставити период у коме су се српско-турски односи, баш у време његовог амбасадоровања, од нуле испели на ниво који председници две земље, Борис Тадић и Абдулах Гул, називају „највишим у историји”.

Оставиће иза себе Србију са 9.000 турских речи по њеним речницима и регион којим је често путовао, Балкан који је „веома интересантан”, како дипломате воле да опишу времена и прилике сложених промена и дешавања. Код куће ће га дочекати 9,5 милиона турских грађана са Балкана.

Да ли мислите да је две и по године довољно да извлачите закључке о Балкану?

Овај регион је био срце Отоманске империје. Неки људи сада причају о „неоосманизму”, што је смешно. Немамо такве намере али нам је потребно да овај регион живи у миру и стабилности после три златна, мирна периода: римске империје, Oтоманског царства и Титове Југославије. Данас је ово друго време. Сада је ред на Европску унију.

Спољнополитичка доктрина политике „нултог проблема са суседима”, која обухвата и Балкан, већ је ангажовала Турску на стабилизацији региона и у мисијама посредовања.

Почели смо са тројним контактима Турска–Србија–Босна и Турска–Хрватска–Босна а сада покушавамо да све четири стране доведемо за исти сто. Не намећемо своју вољу. Слушамо и покушавамо да нађемо заједнички именитељ.

Остварили смо три наша циља: да амбасадор БиХ дође у Београд, да Србија изгласа Декларацију о Сребреници, а догодиће се и да Харис Силајџић дође у Београд.

То смо учинили када је (мировни) процес из Бутмира пропао, а пропао је јер је неко мислио да помирење може да се оствари без учешћа свих заинтересованих страна. Пропао је јер је једна страна покушавала да наметне своју вољу.

Да ли мислите да у региону још постоји много национализма, неповерења и неразумевања?

Крвави ратови оставили су дубоке трагове. Лоша осећања ће потрајати, злочине не треба заборавити, али неопходно је обезбедити да се страхоте не понове. То је порука два Тадићева путовања у Сребреницу. Сигуран сам да он није заборавио злочине над Србима.

Били сте успешни у посредовању између двојице српских министара из Санџака, има ли Турска намеру да се ангажује око Косова?

Да, можемо да имамо улогу око Косова, посебно када се дође до питања коначног решења. По мом мишљењу, на коначно решење ћемо чекати. Краће уколико обе стране буду паметне.

Не говорим о посебним аспектима косовског питања. Косово као такво, као независна земља, није сређено а то ће се догодити так када се Београд и Приштина договоре. Док Србија не призна Косово, питање није завршено. Србију не треба притискати.

Ако, и када, преговори почну, и ако од Турске то обе стране буду тражиле, Турска би обема странама могла да буде од користи, под условом да имамо добре односе са обе стране. Не желимо да повредимо ниједну страну. Успех преговора имао би позитиван утицај на читав регион.

Откако сам дошао, српским властима објашњавам да став Турске према Косову не би требало да спречи добре односе две земље. Морамо да знамо да се сложимо око тога да се не слажемо. Зато смо у две и по године достигли историјски највиши ниво односа. То је тачно, иако је многима било изненађујуће. Многим европским земљама не допада се зближавање Турске и Србије.

О чему и како преговарати?

Сви говоре да су за билатералне преговоре Београда и Приштине, ЕУ, САД. Ако се мисли на преговоре о специфичним питањима, од тога нема ништа. Ако се мисли на међународне преговоре, све теме морају да буду на столу. Мислим да би се проблем најлакше решио уколико Београд и Приштина седну за исти сто, и ако касније поштују договор до којег би дошли.

Турских инвестиција нема, „Ефес пилсен” се повукао, али су турске компаније ангажоване на пројектима градње путева у Србији. Да ли ће турска авио-компанија купити Јат?

Било би то корисно за обе стране, и надам се да ће посао бити окончан до краја године.

Бошко Јакшић

-----------------------------------------------------------

Обнова наслеђа

Турска је од Блиског истока до Балкана покренула велику акцију обнове џамија и споменика из времена Отоманске империје, од којих ће неки бити поправљени први пут после 500 година. У Црној Гори недавно је обновљена шест векова стара Низам џамија затворена још 1931. У Босни је на реду џамија Куршунлу, а у Македонији Мустафа пашина џамија. Амбасадор Умар предлаже да се обнове уништена џамија у Голупцу и тврђава Рам, као и гроб шеика Мустафе у Београду. Такође планира се да стари део Новог Пазара буде обновљен по угледу на сарајевску Башчаршију.