Узурпирано милион парцела

На преговорима званичног Београда и Приштине, одржаним прошле године у Бечу, само је једна седница била посвећена својинским и економским односима, на којој су, међутим, Албанци са Космета, Унмик и Уносек (Ахтисаријев тим) тражили да се расправља само о делу спољног дуга Србије који се односи на кориснике на Космету, а да се о осталим проблемима из области својинских и економских односа, па и нелегалној приватизацији, уопште не говори.

У свом "Предлогу" Марти Ахтисари је написао да Косово треба да отплати само део неотплаћеног дела спољног дуга Србије који се односи на кориснике са Космета. Написао је и да државна имовина бивше СРЈ и Србије постаје имовина Косова. Навео је, при том, да се на Космету штите мањинска права неалбанаца, а посебно Срба, али, колико знамо, не и да ће се штитити њихова приватна, својинска права која су свуда у свету светиња, само, изгледа, не и на Космету, бар када је реч о српској имовини.

А колика је та имовина Срба и Србије на Косову и Метохији?

Лигнит вредан 250 милијарди долара

Једна међународна институција је у својој анализи навела да рудно благо на Космету вреди 12,5 милијарди долара. Смешно мала цифра. Наиме, досадашња истраживања показују да на Космету постоји 14,5 милијарди тона лигнита и то у геолошким резервама. Експлоатационе резерве износе око 12 милијарди тона лигнита. Ако једна тона лигнита вреди (минимум) 20 долара, онда лигнит на Косову вреди 250 милијарди долара. Уз то, наведене резерве могу да се користе бар 150 година.

У поменутом "папиру" о непокретностима на Космету пише да се у процени треба, колико је то могуће, придржавати тржишних вредности. У том случају, узурпирано српско земљиште од милион парцела вреди много. Наиме, ако парцела има, у просеку, површину од 50 ари, онда је то укупна површина од пола милиона хектара. Ако, пак, један ар земљишта вреди 10.000 долара, онда узурпирано српско земљиште вреди 50 милијарди долара! Ова цифра показује колика се то отимачина спрема на Космету ако се буде применила Уредба о праву власништва на основу десетогодишње државине земљишта.

Чињеница је, како за наш лист наводи Славица Радомировић, инжењер геодезије у Координационом центру за Космет, да српска непокретна имовина чини 58 одсто укупне површине непокретности на Косову и Метохији! Она, међутим, наводи да је у само четири општине – Пећ, Исток, Клина и Ораховац, узурпирано 75.993 парцела обрадивог пољопривредног земљишта чији су власници Срби. Др Ненад Поповић, пак, наводи податак да су на Космету Албанци укупно узурпирали милион катастарских парцела обрадивог земљишта, ливада и шума, чији су власници Срби!

Највећи део узурпиране српске непокретне имовине је у власништву расељених Срба.

Ниједна одлука о враћању имовине

Чињеница је да је на Космету својевремено основан ХПД, чији је задатак био да врати узурпиране српске станове и куће, а како за "Политику" наводи Данијела Цемовић, директор београдске канцеларије Косовске агенције за имовину (својеврсни ХПД-ов наследник), ХПД је решио 20.154 захтева за враћање узурпираних станова и кућа правим власницима, односно Србима. Истине ради, власници станова и кућа су, да тако кажемо, од ХПД-а добили "потврде" да су власници узурпиране имовине, али је само њих 600 "уведено" у посед.

Индикативан је, при том, податак да је Унмик тек 4. марта 2006, дакле скоро седам година од доласка међународне мисије на Космет, основао Косовску агенцију за имовину (КПА) и дао јој мандат да прима и захтеве за враћање узурпираног земљишта и комерцијалне непокретности, што бивши ХПД није могао. Од оснивања КПА прошло је, међутим, безмало годину дана, а није донета ниједна одлука о враћању узурпиране имовине, нити је издат макар неки имовински лист власницима, као потврда да поседују непокретну имовину на Космету.

По одредбама Резолуције 1244 из 1999. године, Унмик и Кфор су дужни да на Космету обезбеде услове за повратак расељених лица. Познато је, међутим, да се за седам година вратило само нешто око четири хиљаде расељених Срба, што је тек два одсто од укупног броја расељених Срба. И у Уставном оквиру Косова из 2001. године пише да су Привремене (косовске) институције самоуправе дужне да обезбеде повратак расељених и избеглица. Но, до дана данашњег ништа се није учинило на обезбеђењу слободе кретања и повратку узурпиране српске имовине, како би расељени могли да се врате својим кућама. Штавише, и Унмик и Привремене институције самоуправе (ПИС) учинили су све да се не поштује Повеља, као и конвенције УН, у којима се изричито наводи да избеглице имају право да се врате на своја огњишта. Уместо тога, дозвољена је отимачина имовине расељених Срба. Наиме, специјални изасланик УН на Косову донео је Уредбу по којој онај ко је узурпирао земљиште, може да после 10 година "државине" добије право над тим земљиштем?! Тих 10 година ће истећи за три године. Зато је, кажу расељени Срби са Космета, крајње време да се свету, пред коначне преговоре о статусу Космета, каже пуна истина о пристрасној и нелегалној улози Унмика у отимачини српске имовине, као и спречавању да се расељени Срби врате у своје домове и на своја имања.

-----------------------------------------------------------

Ко плаћа дуг иностранству

Неотплаћени део спољног дуга Србије који се односи на Космет износи 1,2 милијарде долара, каже Ненад Поповић. То Албанци са Космета "хладно" прихватају да отплате. Но, при том се "заборавља" да је Србија својевремено узела 17 милијарди долара кредита за развој Космета. Не рачунајући камате, Србија је отплатила 1,8 милијарди долара. Уз то, постоје подаци да је у протеклих 50 година Србија уложила још 17 милијарди долара у развој Косова, па се с правом намеће питање: да ли Србија, на основу онога што је деценијама улагала у развој Косова, има право да учествује у одређивању статуса своје јужне покрајине?

-----------------------------------------------------------

Независност економски неодржива

На питање – има ли независно Косово економску одрживост, др Ненад Поповић одлучно одговара: "Апсолутно, не!" По њему, Космет је, рачунајући утрошена средства по становнику, тренутно најскупљи пројекат у свету. Сем тога привреда Космета је повезана са Србијом и, практично, без Србије, Космет нема везу са светом. Зато би ова покрајина, тврди др Ненад Поповић, тек за 20 година улагања у њен развој могла да има самоодрживу економију.

-----------------------------------------------------------

Економска слика Космета

Косово и Метохија је, оцењују стручњаци, сиромашно подручје, које има бруто домаћи производ од 1.243 евра по становнику. Од око два милиона људи 35 одсто је сиромашно, док је 10 одсто (200.000 људи) екстремно сиромашно. На Космету је недовољно развијен индустријски сектор. Снабдевање струјом је неуредно. Стопа незапослености је веома висока а квалитет образовања веома низак. Привреду Космета карактеришу сива економија и шверц.

"Организовани криминал и корупција су највеће претње стабилности привређивања и одрживости институција", навео је Кај Ејде у свом извештају, који је радио за УН, као  основу за преговоре о статусу Косова.