За лечење су потребни месеци

Школа је за ваше дете била место на којем се оно осећало удобно, на којем је било задовољно и срећно, али се то у последње време променило. Примећујете нерасположење на лицу вашег сина или кћерке док у велику ђачку торбу пакује своје књиге; често се жали на главобољу или на стомачне проблеме током радних дана, док је преко викенда његово здравље добро; можда чак ваше дете и отворено одбија да иде у школу. Логично је да у оваквим ситуацијама помислите како нешто није у реду, а већина родитеља ће несмотрено проценити да је у питању лењост која ће временом проћи. Да ли је заиста тако? Једна четвртина америчких ђака у одређеном тренутку свог образовања осети снажну одбојност према школи. Непријатност и страх од ове установе се код детета могу развити у тој мери да оно више није у стању да нормално одлази у зграду у којој је до јуче стицало знање. Вашу кћер или сина до оваквог осећаја може довести прелазак из четвртог у пети разред, задиркивање вршњака или малтретирање старијих ученика, али и лична несигурност која се може јавити у случајевима када би ваше дете требало да се интелектуално или атлетски надмеће са другарима из одељења или читаве школе. Уколико ваш школарац упорно одбија да седне у ђачку клупу, вероватно је да се код њега развио синдром одбојности према школи.

Како му помоћи?

Студије су показале да се драстичне и непријатне последице могу избећи уколико се дете и родитељи на време ухвате у коштац са овим проблемом. Психотерапија, медикаменти и промена школе су могућа "оружја" у борби са синдромом одбојности према школи. Препуштање случају и неадекватно реаговање у ситуацијама као што је ова могу довести до тога да дете постане депресивно, анксиозно и отуђено од својих дојучерашњих другара, али можете очекивати и то да у будућности дође у сукоб са законом. Како бисте избегли овакав епилог, покушајте нешто од следећег:

1. Прошетајте заједно са дететом школом пре него што почну часови.

2. Разговарајте са наставником, упознајте га са ситуацијом. Можете и остати час или два у клупи са вашим ђаком.

3. Ако се дете жали на честе здравствене проблеме, одведите га код педијатра. Уколико не постоје физички проблеми, обратите се психијатру. Могуће је да психијатријски преглед покаже да дете пати од депресије или анксиозности. У овом случају потребна је озбиљна и стручна терапија.

Оно што сте обавезни да учините јесте да не занемарите страх вашег малишана. Није нормално да се плаши школе, али ако се то деси, посветите дужну пажњу том страху – он се лечи.