Реформа правосуђа је процес

Прва анализа рада судова, после само шест месеци од општег избора судија и успостављања нове судске мреже, показала је да је држави Србији стало до доброг и ефикасног судства. Уочени су недостаци, а то је добар основ да се и исправе све појединачне грешке до којих је неминовно дошло у тако компликованом захвату као што је реформа правосуђа. О томе за „Политику” говори министарска правде Снежана Маловић.

Високи савет судства саопштио је резултате рада судова за првих шест месеци ове године. Изјавили сте да сте задовољни извештајем, иако поједини судови имају лоше резултате.

Успех реформе правосуђа јесте у томе да ми сада први пут имамо податке и оријентацију о томе шта судови раде. Први пут се тачно зна колико који суд има предмета, колико сваки поједини судија има предмета у раду, а колико је предмета завршио. Имамо тачне податке о пренетим старим предметима и о приливу нових.

Изгубили смо месец и по дана на пресељење и пренумерацију предмета, па очекујем да ћемо тек на крају године, после 12 месеци од почетка рада нове мреже судова, имати праве резултате.

Да ли досадашњи резултати потврђују да је реформа правосуђа била неопходна?

Хаос који је владао у судском систему деценијама уназад, правосуђе које није било способно да прати борбу против криминала јасно показује да је реформа правосуђа била нужна. Јасан пример неопходности реформе је и суђење Андрији Драшковићу, које се није померало с мртве тачке, а које се ових дана, по свему судећи, приводи крају. То суђење траје десет година и добиће судски епилог и у томе се управо огледа успех реформе правосуђа.

Поред убрзања дуготрајних кривичних процеса, грађани очекују да се и њихове парнице решавају брже и квалитетније, али многи се још жале на спорост судова.

Реформа правосуђа је процес. Не може да се поправи као неки технички уређај. Ако на реформу гледамо као на тешку операцију, а она то јесте била, онда је јасно да је потребан период опоравка да би систем био потпуно излечен.

Реформом правосуђа се сви баве с дневно-политичког аспекта, али она је нешто много дубље. Тај процес треба да допринесе да основни темељи државе оздраве и да буду стабилни. Извршна и законодавна власт су смењиве и променљиве, а судска власт не зависи од политичких промена, она је стална и зато ту морамо имати здраво стање. Судство у Србији је било „болесно”, а на то указује и неповерење које је у великој мери било присутно код грађана. Знам да сада ситуација није идеална, али морамо сви бити свесни да је реформа правосуђа процес који ће трајати.

Шта је било најтеже у досадашњем процесу реформе?

Промена свести. Јер, не састоји се реформа само у кадровским променама и промени организације рада.

Судије које у децембру нису прошле у поступку општег избора уложиле су жалбу Уставном суду Србије. Сведоци смо да је од фебруара, када су уложене прве жалбе, епилог добила свега једна уставна жалба. Када очекујете да ће поступак пред Уставним судом бити окончан?

Сложићу се да поступак пред Уставним судом по жалбама неизабраних судија и тужилаца траје већ превише дуго. Високи савет судства уважио је правни став највише судске инстанце и доставио више од 200 појединачно образложених одлука које садрже прецизна образложења с конкретним разлозима. Стога, имајући у виду да су за један број неизабраних судија испуњене претпоставке за одлучивање, очекујем да ће Уставни суд у најкраћем разумном року донети одлуке по тим жалбама. Незахвално је прејудицирати када ће то бити, јер је одлука по жалбама у искључивој надлежности највише судске инстанце. Свакако очекујем да ће то питање бити решено до краја године имајући у виду да је председница Уставног суда најавила да ће жалбе неизабраних носилаца правосудних функција имати приоритет.

Лично сматрам да је неопходно решити што пре је могуће то питање из више разлога. Један од њих, који се свакако не може занемарити, јесте чињеница да неизабране судије и тужиоци имају право на накнаду плате коју су имали у тренутку престанка дужности до доношења одлуке Уставног суда по њиховим жалбама.

Стиче се утисак да Уставни суд није дао приоритет жалбама судија. Да ли треба очекивати да ипак те предмете стави преко реда на дневни ред?

Циљ реформе правосуђа, када је реч о судовима, јесте да се обезбеди независно, транспарентно, ефикасно и одговорно судство, које треба да омогући једнаку заштиту права грађана, без дискриминације, као и брже и лакше остваривање правде. Уставни суд, иако има специфичан положај, свакако је део правосудног система Србије и зато се и од њега очекује ефикасно и одговорно поступање. Подсетићу вас да Уставни суд данас ради у пуном капацитету, са свих 15 судија, и да више нема сметњи да његов рад буде ажуран.

Да ли постоји могућност да се неко од неизабраних судија и тужилаца врати на ту функцију?

Одлуку о томе даће Уставни суд Србије. Нећу и не желим да прејудицирам, односно на било који начин утичем на одлуке највише судске инстанце. Наравно да постоји могућност да у неким случајевима Уставни суд по жалби неизабраног судије или тужиоца одлучи позитивно, што значи да би се они поново нашли на тим функцијама. Нема никакве сумње, да ће Високи савет судства поштовати сваку одлуку Уставног суда Србије, то се не доводи у питање.

Да ли досадашњи резултати рада судова могу имати позитивне ефекте на долазак страних инвеститора?

Анализа рада судова током првих шест месеци ове године наишла је на врло позитивне ефекте, нарочито када је реч о одличним резултатима привредних судова. Колико је ова грана судства битна говори и велико интересовање амбасадора које је највише занимао рад привредних судова. О стању у тим судовима разговарала сам и представницима Светске банке. Наравно, не треба да нас чуди такво њихово интересовање за ту област, јер врло добро знамо да је правна сигурност кључна за улагање страних инвестиција у нашу земљу, које самим тим значе нова радна места, конкурентност на тржишту и бољи стандард.

Саопштено је да би резултати рада Управног суда могли бити знатно бољи.

Очекујемо да судије Управног суда уложе додатне напоре јер имају велики број заосталих предмета наслеђених од некадашњег Врховног суда. Добар Управни суд је изузетно важан за државу јер је он коректив поступања државних органа.

Чини се да има разлога за забринутост када је у питању Први основни суд у Београду јер је то највећи основни суд у Србији, са огромним бројем предмета.

Први основни суд у Београду је заиста имао проблема са пресељењем великог броја предмета и успостављањем нове организације. Они су највише времена изгубили на самом почетку, тако да су дуго имали велики број незаказаних предмета. Ускоро ће бити израђен посебан програм за решавање старих предмета у овом суду, а Високи савет судства пружиће сву неопходну помоћ имајући у виду да је анализа показала да је у том суду неопходна интервенција.

Александра Петровић

-----------------------------------------------------------

Укидање пресуде – само једном

Судије очекује и примена великог броја нових законских решења, у кривичном, парничном и извршном поступку. Када се могу очекивати ефекти нових закона?

Законик о кривичном поступку ће следеће недеље бити на јавној расправи. Реч је о потпуно новом концепту закона. Верујем да ће његовом применом кривични поступак у Србији бити ефикасан исто као у Америци. Имаћемо скраћене поступке и припремна рочишта. Апелациони судови моћи ће само једном да укину пресуду и врате предмет вишем суду, следећи пут морају сами да пресуде. Неће се више дешавати да се суди пет-шест пута у једном кривичном предмету.