Спектакуларна отимачина

Један од најбизарнијих, до данас нерасплетених, догађаја, везаних за контролу тајних досијеа и манипулацију њиховим садржајем, догодио се у поподневним сатима 18. октобра 1992. када су, наоружани дугим цевима, припадници МУП-а Србије упали у зграду Савезног МУП-а и просторије СДБ, где су разоружали колеге из савезне полиције, преузели обавештајну технику, документацију и архиву, а онда из тог здања избацили савезне службенике које су тамо затекли.

„Пожаревачки деспот извршио је овај пуч када Панић и ја нисмо били у земљи”, написао је у својим дневничким записима Добрица Ћосић, који је тих дана с ондашњим премијером СР Југославије, Миланом Панићем, био у Женеви, где су под патронатом Сајруса Венса и Роберта Овена водили разговоре са Алијом Изетбеговићем и Фрањом Туђманом о прекиду рата у Босни и Херцеговини.

Ова акција, без преседана према савезној држави, извршена под командом ондашњег шефа СДБ Србије, уз знање начелника Генералштаба ВЈ Животе Панића и КОС-а, добила је велики публицитет у свету. Како и не би, кад је пуч значио обезглављивање савезне државе, јер је насилно одузета једна од њених основних функција, наиме оне безбедносна, коју је гарантовала и савезна СДБ.

Касније су испредене свакојаке приче о позадини ове акције, укључујући и верзију да је њен главни циљ био увид и располагање тајним досијеима која су деценијама чувани у савезној Удби под најстрожим статусом тајности. Наводно је нарочито интересовање за ту документацију, из сасвим приватних разлога, показала Мира Марковић.

Сл. К.