Говор мржње у земљи толеранције

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, септембра – „Све што треба да знам о исламу, научио сам 11. септембра”, гласи једна од парола којом је протеклих недеља, у све учессталијим демонстрацијама у срцу Њујорка, на Менхетну, изражавано незадовољство што ће се само две улице од ”нулте тачке”, места где су некада стајале куле Светског трговинског центра, подићи нови исламски културни центар са џамијом.

Та џамија, која је још само у плановима, али за чију градњу су прибављене све дозволе, постала је симбол и доказ растуће нетолеранције према муслиманима у Америци, која се све чешће описује и као права исламофобија. „Зауставите исламизацију Америке”, гласи друга парола оних који сматрају да је исламски центар у сасвим непосредној близини места страдања око 3.000 људи од шокантне диверзије муслиманских екстремиста у најмању руку неприкладан, и да је у том случају реч о провокацији, а не о верској (не)толеранцији.

Управо је та богомоља у оштрији фокус ставила националну трауму чија је девета годишњица управо обележена и у центар националног дијалога ставила питање – да ли је је 11. септембар 2001. муслимане трајно искључио из матице америчке нације.

”Исламофобија је постала прихватљива форма расизма у Америци”, цитирао је магазин „Тајм” у причи са насловне стране од 30. августа писца Арсалан Ифтикара, америчког муслимана. „Кључни аргумент који се помаља из протеста против џамије јесте да муслимани нису и никад не могу да буду прави Американци”, каже у истом тексту, насловљеном са „Да ли је Америка исламофобична” Ебу Пател, такође амерички муслиман који је у Обамином Савету за међуверско партнерство.

Спор око пројекта „Парк51”, како се званично зове план за исламски центар на Менхетну, није иначе једини ове врсте. Ове године слични протести, али са мање публицитета, одржавају се у укупно шест америчких градова.

У вароши Муфрисборо, држава Тенеси, на знаку који означава градилиште будуће џамије, спрејом је написано ”Нисте добродошли”. У Тенекули, Калифорнија, на сличан отпор је наишла намера локалних муслимана да подигну своју богомољу. У оба случаја, као аргумент се потеже уверење да је свака џамија по својој природи центар за окупљање и организовање муслиманских терориста.

У Бриџпорту, Конектикат, десетак такозваних ”хришћанских демонстраната” је гласно вређало неколико верника у локалној џамији, порукама ”Ислам је лаж” и ”Исус мрзи муслимане”, упркос томе што је ислам шест векова млађи од хришћанства.

Својеврсном говору мржње у овој земљи верске и сваке друге толеранције, не одолевају ни политички лидери. Тако је 16. августа, у јутарњем програму десно оријентисане Фокс ТВ мреже, Њут Гингрич, бивши конгресмен и утицајни лидер Републиканске партије, алудирајући на џамију близу ”светог места” на Менхетну, рекао како ”нацисти немају право да своју свастику поставе поред Музеја холокауста у Вашингтону. ”Ми никад нећемо прихватити да Јапанци ставе свој знак поред Перл Харбора и зато немамо никакав разлог да прихватимо џамију поред Светског трговинског центра”.

Истиче се и аргумент да Саудијска Арабија не дозвољава цркве и синагоге на својој територији, па зашто би онда Америка дозвољавала изградњу џамија? Наравно, не помиње се при том да, за разлику од Саудијске Арабије, Америка нема државну религију, да се овде надлежности ”Цезара и Бога” никад не мешају – и да ниједан верски објекат или симбол не може да се подигне на државном, односно јавном земљишту.

У Америци данас постоји укупно 1.900 џамија (2001. их је било само 1.200) за њених око 2,5 милиона муслимана (од 305 милиона становника). Ова бројка се иначе сматра само веродостојном проценом, с обзиром да у формуларима за попис нема рубрике о верском опредељењу. Има и процена да је стварни број америчких следбеника Алаха овде знатно већи – чак између 6 и 8 милиона.

Амерички муслимани нису етнички хомогени: заступљена је свака раса и свака варијанта ислама, чак и оне које се сматрају јеретичким. Нису ни јединствени политички фронт. У Конгрес су изабрана само два муслимана, а ове године по први пут једна муслиманка је постала Мис Америке. У армији, која води рат у две исламске земље, професионално служи око 3,500 муслимана.

На званичном нивоу, нетрпељивост према муслиманима је мања него у неким европским земљама (Француска је забранила бурке, а Швајцарска изградњу минарета). Председник Обама стално поручује да је непријатељ Америке Ал каида, а не ислам – али и често доказује да није ”прикривени муслиман”, у шта верује између 20 и 25 одсто његових суграђана. Али ових дана се могло прочитати да за скоро две године свог мандата – није посетио ниједну џамију.

У сваком случају, нетолеранција која је настала као реакција на 11. септембар, последњих година је продубљена. Признавала то или не, и Америка мора да се суочи са нечим што је досад препоручивала само другима. Да се „суочи са реалношћу” – да има проблем са исламом.