Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кандидатура Србије до краја године

Кандидатура Србије до краја године
Шефови европске дипломатије јуче у Бриселу Фото АФП

Од нашег сталног дописника

Брисел, 11. септембра – Напори Србије, захваљујући којима је дошло до усвајања заједничке резолуције УН о Косову и усаглашавања ставова са 27 држава Европске уније (као и међу њима), морају бити награђени, истакли су министри спољних послова ЕУ током дводневног неформалног заседања у Бриселу, а шеф европске дипломатије Кетрин Ештон позвала је Београд и Приштину на разговор. „Следеће што желимо да видимо јесте дијалог”, казала је Ештонова током данашње конференције за медије.

Заједничка резолуција Србије и ЕУ није била на дневном реду министарског састанка, али о њој се доста говорило уз истицање заслуга за договор које су поделили председник Србије Борис Тадић и Кетрин Ештон. То је уједно био и први успех недавно основане Европске дипломатске службе, којом руководи Ештонова, што је унело нови оптимизам унутар ЕУ и у њене односе с Београдом, као и односе Београда и Приштине. За резолуцију Србије и ЕУ, Ештонова је рекла да је то„успех председника Тадића, а ЕУ је поносна што игра своју улогу у томе”. Она је објаснила да су многи европски министри дали свој допринос да дође до усаглашавања ставова „али је најважније што је Србија одиграла своју улогу”.

Ештонова је истакла да је сада на Београду и Приштини да се договоре о томе „ко ће, где, када и како да разговара”, а да је ЕУ „веома срећна што може да понуди гостопримство и помоћ за разговоре”, али да је на „двема странама да се договоре”. Она је истакла да „није тренутак за вашаре забаве и плес за медије, него прилика да две стране седну заједно и разговарају”. Кетрин Ештон није одговорила на питање о кандидатури Србије за чланство у ЕУ, а, како су њени блиски сарадници објаснили, она не жели да говори о стварима за које није надлежна.

Домаћин неформалног министарског заседања, шеф белгијске дипломатије и председавајући Савета министара Стивен Ванекере, један од 27 министара надлежних за питања проширења ЕУ, оценио је да напори које је Србија уложила „не могу остати ненаграђени”. Судећи према данашњим и јучерашњим изјавама министара ЕУ, став велике већине је да Савет ЕУ треба да проследи наш захтев Европској комисији и тако настави процедуру према стицању кандидата за чланство у ЕУ. Карл Билт, шеф шведске дипломатије, рекао је да верује да ће кандидатура Србије „свакако бити прослеђена до краја године”.

Како су наши извори истицали претходних дана, препрека за пролазак нашег захтева на министарском састанку у октобру могла би да буде чињеница да у две државе ЕУ (Холандији и Белгији) још нису формиране владе. Уколико питањем наше кандидатуре не буду желеле да се баве техничке владе две земље, онда би процедура могла да буде одложена за октобар, навели су извори. Међутим, Ванекере упитан како Белгија чија је влада још пролетос поднела оставку, уопште може да председава ЕУ, одговорио је: „Имамо владу, ми смо влада”. Он је такође истакао „пуно поштовање за напоре” који су претходили усвајању заједничке резолуције УН.

Бернар Кушнер, министар спољних послова Француске, казао је да је „начињен веома важан корак”, али да „треба мало сачекати и не мешати све одмах”. Микулаш Дзуринда, шеф словачке дипломатије, један од представника пет чланица ЕУ које нису признале независност Косова, оценио је да је време да се „ЕУ и њене чланице храбрије окрену ка Србији и да Србија угледа светлост на крају замишљеног тунела”. Он је рекао да је заједничка резолуција „снажан импулс за Србију”, док је шеф шпанске дипломатије Мигел Ангел Моратинос поручио да је „Србија показала приврженост ЕУ”. „Не можемо више да одгађамо”, рекао је Моратинос о кандидатури за чланство Србије у ЕУ.

Владимир Јокановић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.